Prosvetni glasnik

144

Просвстни жаениг

Забринут за освојене земље, обрадовао се Стефан Немања вести да ће велики немачки краљ и римски цар Фридрих Барбароса на походу за Свету Земљу, проћи кроз Србију, јер је желео добити од њега признање својих освајања. У јеку припрема за трећи крсташки рат, одржао је Фридрих Бабароса свечани сабор дедембра 1188 у Нирнбергу, о коме смо ми тачно обавештени. Између осталих страних посланстава, стали су пред сабор и Немањини изасланици да унапред испоруче великоме цару своју радост што ће га видети у Србији. Дотле невиђена сила крсташа кренула се на пролеће 1189 и стигла је, преко Чалме и Митровице, 29 јуна у Београд. Одатле им је до Ниша требало скоро месец дана, где их је свечано дочекао Стефан Немања 27 јула. Срби и Бугари су нудили цару савез и помоћ против Грка, али о« није хтео политичким везама кварити своје побожно расположење. Цар се нагодио сГрцима и они су се измирили с Маџарима, па су тако Срби остали усамљени. Нови грчки цар, Исак II Ангел, напао их је на Морави и победио. Велики део својих освојења Немања је изгубио, али Приморје, Поморавље и Косово остали су му и, осим тога, грчкн цар је дао своју синовицу за средњега Немањина сина, Стефана То је важило као особита част за српску династију. Стефан Немања није више мислио ратовати. Главна сврха добре државе била је постигнута — у Србији су владали мир и тишина. Тада је он приступио подизању своје највеће задужбине Богородици Благодатељници, у Студеници. Сав двор је био у побожном расположењу. Испуњен тим духсм, напустио је Немањин најмлађи син, Растко, родитељски дом и побегао у Свету Гору. Вођен љубављу према своме мезимцу и понесен примером цара Манојла, сишао је Стефан Немања на Благовести 1195 пред српским државним сабором с великожупанскога престола и посадио на њега царскога зета, свога сина Стефана. Он се замонашио и узео име Симеон, а његова жена Ана постала је монахиња Анастасија. Пошто је провео једно време у Студеници, потрудио је своју ломну старост и отишао у Свету гору, у манастир Ватопед, где му је био син Растко као монах Сава. Писци Живота Немањина с ванредном топлином описују сусрет оца и оина: нем од радости, Немања је љубио синовљеву главу ц. приносио је своме родитељском срцу. Старошћу и ранама изнурен, обишао је свето-