Prosvetni glasnik

Стефан Неман>а Ј45 - 1 гороке манастире ношен између два коња, док је Сава поред њега јахао; дотле је бос ишао, али Мемања није могао гледати његове од камења рањаве ноге. Испуњен жељом да Србима створи монашко уточиште и културно средиште у Светој гори, Стефан Немања је изабрао опустели манасгир Хиландар. С царском дозволом обновио га је и обдарио да у њему ускоро склопи своје уморне очи. Међу најлепша места у целој старој српској књижевности спадају олиси смрти Немањине. Најдирљивији је од њих Савин, јер је он испратио милога оца на онај свет. Стефан Немања се пред своју смрт прво помолио Богу за своје отачаство и оставио свима својима милим запозест и завет: Имајте љубав међу собом. Замолио је од Саве икону Богородице и наредио да ку се простре рогозина на коју ће лећи, и да му се стави камен под главу. Тако је хтео дочекати смрт. Око поноћи је сасвим утишао, а кад је започело јутрење 13 фебруара 1200 г. и кад су доспели до њега гласови певања из цркве, он, с озарешш лицем и песмом „Хвалите Господа" испусти свој велики дух. Тако је, далеко од српских земаља, завијен у грубу расу, лежећи на рогозини и с каменом под главом, свршио свој век велики ујединитељ Рашке и Зете и оснивач. владе династије Немањића. Колико су га стари Срби због тога поштовали, толико су га још више ценили што је после ратовања умео утврдити ратом стечено и остварити у Србији мир и тишину. Пун вере у себе, Стефан Немања је тражио од својих синова и од свих Срба да дело њиме започето наставе и усаврше« Док је био жив, он је оружјем и мудрошћу бранио Србију, а кад је умро, црква и народ гледали су у њему Божјега угодника и српскога заштитника. Зато су његове мошти 1208 године пренесене у Студеницу, како је Немања желео, да се ту, усред Србије, око његова гроба за сва времена окупљају Срби испуњени истим оним мислима којима је био прожет цео живот и рад Стефана Немање. Никола Радојчић

Пђосветни гласник бр. §

2