Prosvetni glasnik

2*

склапање брака у отсуству мушке стране

147

Ови прописи у Византији нису имали само историско значење него и практично, јер су били укључени и у касније званичне и приватне грађанске законике. Пре свега налазимо их у „Град ском закону", тј. Грађанском законику царева Василија, Лава # и Константина 867—879 г. — Прохирону, који је важио до самог краја византиске државе и имао врло важно значење у њеној правној историји. „Прохироном се почиње нови период у историји римског права", пише први издавач овог зборника, чувени византолОг Цахарије фон Ливгентал, „и његов ауторитет на целом Истоку увек је био велик. Колико је био велик његов ауторитет код Грка, јасно је не само по броју кодекса него и из других најзначајнијих података. Клирици, који су имали потребу у изворима не само канонског него и грађанског права, највише су црпели познавање грађанског, права из Прохирона. Стога је он био преведен на различите језике, да би се њиме могле користити православне источне цркве које су се налазиле ван граница грчко-римске империје. А световни правници често су се позивали на Прохирон и своје радове њему прилагођавали. На тај начин су се јавили Ес1о§а рп\'а1а, Ерапа§'о^а XIII 114;., као додатак Прохирону, Ерапа§о§а сит РгосШгоп сотро&Иит, ЕрИотеп 1е§ит, Ерапа^о^а аис!;а, РгосМгоп 1е§ит, Ргосћ1гоп аисШт, при чему је њихов већи део био узет из Прохирона. Напослетку Константин Арменопул из Прохирона и других правних извора саставио је нови правни приручник, тако да је непромењен текст Прохирона укључио у свој зборник" (о лгрохефо; уојхос НеЈс1е]ћег§ае, 1838, сар. X, р 206). Овај ауторитетни зборник у 6 глави 1У-га наслова („О дефиницији и склапању брака") кратко излаже садржај 5—7 глава Дигеста: „Отсутни супруг може преко посредника или преко писма склопити брак, када жена буде доведена у његову кућу; а ако је жена отсутна, ово џе може да буде, јер треба да жена дође у мужевљеву кућу; и ако умре, пре него што се поврати, жена га оплакује" (2ер1, Јш ^г. готапит, АШетз, 1931, р. 125). Ово место буквално понављају и каснији законски византиски зборници. Пре свега налазимо га у исправљеном издању Прохирона — у Епанагози која се јавила неколико година после Прохиррна (884-- 886 г.), наиме у 26 глави XVI наслова („О браку