Prosvetni glasnik

СКЛАПАЊЕ БРАКА У ОТСУСТВУ МУШКЕ СТРАНЕ Дозвола за склапање брака у отсз^ству мушке стране постојала је у старом Риму још пре но што је хришћанство постало дозвољеном, а затим и државном вером. О томе сведоче познати римски правници, чије је мишљење, као ор!гао (1ос!огит, имало обавезно значење у правном животу. Наиме, римски правник Помпоније пише у својој четвртој књизи Сабину; „Било је одлучено, да отсутни може склопити брак путем писма или путем весника, ако жена буде доведена у његову кућу; али муж не може довести отсутну жену путем писма или свог весника, јер је потребно довођење у мужевљеву кућу, као брачни домицил, а не у женину." Дакле брак је склопљен и у отсуству мужа, ако је он дао пристанак и ако је извршена брачна формалност с1ес1ис1к> тиНепз 1п <Зотит тагШ. Други чувени римски правник III века Улпиан сведочи, да такав брак има све последице законитог брака, иако муж ни касније не би дошао, него одмах после склапања брака погинуо. Наиме, у 35 својој књизи Сабину, он наводи одговор другог признатог правника — Цине, који је био дат поводом једног конкретног случаја: „Шта више, Цина пише, да обавеза жене, да буде у жалости за мужем (тј. аппиз 1и§епсћ) постоји и у погледу онога који је у отсуству узео жену и затим на повратку после ручка погинуо крај Тибра." Ови су прописи старих римских правника били укључени и у хришћанско византиско законодавство. Налазимо их у Јустинијановом Оогриз 1ипз сшПз, наиме у 5—7 глави другог наслова („О брачном ритусу"), XXIII књиге Дигеста (изд. Тћ. Моттзеп, ВегоНш, 1868, 657—658).