Putne beleške po staroj Srbiji 1871-1898.

13

као свога противника, j ер су Србп устајали на оружје и ослободили данашњу своју краљевину. Тек но ослобођењу Бугарске Турци увпдеше да ни име Бугарин не значи раја. Пптајте ма кога се.ьака у јужној Ст. Србији, у тако сада прозваној Маћедониј и, шта je он, одговориће да je Рисјанип ХришЯанин , а кад га питате a јелп било овде некад рисјанско царство одговориће: Ј есте али je пропало на Косову. Маса бугараша у Ст. Србији овога часа бих се одрекла бугараштва да томе не стојп на пут личина мржња, коју су посејали посејалп прво грчке а после и бугарске владпке, jер ce je између чистих Србазацарио инат номоћу кога je бугарска пропаганда извлачила себп успехе. Но о овом и многим још другим неиобитним Фактима биће оппшрније кад a дођу на ред моје белешке са терпторпје скопског сагщака. По казивању ЗаФпра Поповића Поп Неша из Куманова први je иослао свога спна Арсу да га запопи ексархијскп владика. За овим jo ускоро Пол Неша полудне, Поп Арса умро, а овога се попадија потурчила. У 187 8. год., када je паша војска морала напуститн Гњилане, ЗаФпр je прешао у слободну Србпју, где je иеколико година био учитељ, а сада као остарео и пзнемогао, уз неку малу новчану помоћ живи у Нишу. У Гњилану се родио и Зарије Р. Поповић сада чиновник у Минпстарству просвете у Србијп, честит Србин и одличан родољуб, а тако исто и Апостол Филиповић наставник призренске богословпје. Гњилане и љегова околпна за последњих 20 година дало je преко 60 школованих учитежа и свештеника. Но на жалост четвртииа их je у Краљевини Србији, неки као учители! а неки и као свештеници, а има их и у другим струкама. Сви школовани учптељи, свештеници и други учили су у Призрену богословско-учитежску школу, коју je подигао и својим завештањем љеп опстанак осигурао пок. Сима А. Игумановић из Призрена.