Rad u 1907. godini

85

па две радње једне и исте врсте не 'потребују једнак број ученика. Једна ће можда бити задогвољна ба двојицом а другој ће бити мало и пет ученика. Да се само министарство не би упуштало у решавање и оваких питања, која су свакако од "мањег значаја од оних, којима би се министарство по разним својим гранзма имало да бави, погодније је и лакше је, да тај посао врше коморе.

Из чл. 21. други став треба изоставити, јер ми стојимо на гдедашту, као што смо и напред поменули, да радно време коморе“ одређују.

Ието би тако ваљало изоставити и последњи "став чл. 22. Неправедно је захтевати, да трговац плаћа ученика, који не буде довољно спреман и кога надлежни због тога даду другом трговцу на „изучавање. Ако какав ученик по природи својој не може код свога принципала да изучи посао, зашто онда кривити абог тога принципала и гонити га да даје накнаде таквом ученику. Међутим је врло -чест случај, да је ученик везан, да у опште нема, моћи да схвати посао, која треба да изучава. За то дакле није право да принципал плаћа ма какву „оштету, што таквог ученика није могао оспособити и прогласити га за, помоћника.

У чл. 28. имало би се додати, да трговачке коморе могу одузимати ученике од принципала у случајевима, који су у овоме чланку предвиђена, _јер није речено, ко ово право има.

Код одељка, у коме се говори о обавезама послодаваца на случај болести и повреде раденика, а у чл.25. требало би предвидети код другога -става, да се послодавци ослобођавају својих обавеза и у случају кад раденици писмено изјаве по„слодавцу, да неће да се осигурају.

| 3.