Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : I. Debata u načelu o Nacrtu Ustava

Сте 11 о графс ке бе леш ке

109

И макар се мало пре буиио г. Шимрак на речи мог предговорника, да г. Лагиња није предложио федерацију, него федеративну државу и макар се и сам г. Лагиња формално оградио против федерације, овај његов предлог не значи друго, него федерацију. Карактер је тих федерација дапаче таков, да се може тешко примакнути федеративној држави за оне три заједничке копче, али може зато да се лако одмакне од посебних федеративних држава до онога стања, које потпунома раскида ту везу. Све ја то не бих узимао толико у зло, што је Хрватска Заједница овако наступила у овом важном историјском часу, Јда си она не својата право, да говори у име свих Хрвата, да си не својата монопол на хрватски део народа. Али кад она то чини, ми други Хрвати морамо да протествујемо, да се у овом великом, озбиљном и историском часу чине овакви спиритистички покушаји, оваки предлози на бази хисторизма племенскога, оваква цепања, оваке деобе u распарчавања, која нису ништа друго, него плод и остатак рада туђинаца. (Д-р Шимрак: Терали сте као бан Д-р Лагињу 1918. године са жандармима у Загребу, na се усуђујете то говорити.) Д-р Шимрак има обичај, када му је нешто неугодно од говорника, да он упада у реч без обзира, коме и зашто, да помути неугодну мисао која се извафа за њега n његов план. То не може омести мене, јер се мене не тиче онај случај, а сваки одговара за свој чин. Господин д-р Лагиња и његова група као и г. Шимрак није изабран као делегат хрватскога народа, него као посланик једнога изборног округа, па нема права да говори као представник Хрватства. Мене највише зачуђује, нека лш опрости г. колега Лагиња, да је он могао морално оправдање овоме своме предлогу дати у томе, да један део српских крајева на истоку треба да буде импералистички србизиран, a већи део хрватских крајева на западу да буде империалистички хрватизиран. Ја сам уверен, да д-р Лагиња није мислио, шта је тиме учинио и према унутрашњости наше земље и спрам вањског света, Ја се чудим, да је госп. Лагиња овом хрватском свету на западу, и својој домовини Истри и хрватском приморју, и оној дивној нашој 'Далмацији, где има преко 9О°/ о чистог нашега народа, и где нема ни 2°, 0 Талијана, да је могао тим нашим крајевима нанети овакав тежак ударац. И то човек ипак лакше прегоре, да се д-р Лагиња усуђује то да каже. Али кад господин Лагиња тврди, да говори у име свих Хрвата, а упире прстом у старе српске крајеве, где је слава и прошлосг српска, где је родно место Марка Краљевића и других српских јунака и приказује, као да тамо живе туфи елементи, које можемо само империализмом за себе да освајамо, ово је више него чудо, ово је једна ствар, која мени као Хрвату намеће дужност, да свечано протестујем. (Одобравање). Други је предлог нацрта Устава Југословенске пучке странке или како се још зову католичке пучке странке, јер је основана по истој шеми, на којој су основане све пучке странке наше немиле околине. Она је основана под истим именом пучке странке, као што је основана у Риму Пучка странка под талијанским именом „Partito Popolare“, као што је основана у Аустрвји истог имена „Volkspartei“ и као, што је основана у Мафарској под исти именом „Neppart". Све значе „Пучка странка" и све су католичке. Нека господа од југословенске странке опросте што кажем, да није Југословенство дало њој овако име, него господин папа, а да југословенство није ни она стошина, ! она ос, око којих се врте све те Пучке Странке, него римски католицизам. Ја мислим да оно, што је мој предговорник од

тс napinje под критику ставио, није главно, него је главно оно, кад Пучка Странка тражи, да покрајинске законе може намесник да прогласи као законе, ако ие буду у року од два месеца одобрени. Ми бисмо пошли прилично на лево, да за Народну Скупштину у Београду добијамо оно, што г. Корошец са друговима тражи за своју дежелу и за друге сличне покрајине. Замислите се и у ону тачку, коју је превидео мој предговорник, да у оквирни закон пада све што иде у погледу односа државе до цркве. То је становита подточка у првом поглавју предлога г. Корошца. И замислите сад власт председника, рецимо словенске дежеле, са одговорношку самој католичкој пучкој обласиој скупштини, да сам изабрани председник дежеле промулгира законе, ако за два месеца не буду потврђени! Ja мислим, господо, да је свето, нека мп буде опроштено, кулминација смелости у овој држави, да је свето један гест, који показује, како се игнорише ауторитет ове државе, да је један гест, који каже држави, ja се тебе не бојим, ja ћу радити оно, што хоку и не радим онако, како данас твоји закони и прописи захтевају. Кад би биле друге прилике, господо моја, будите уверени, да нико не би волио чепркати no својим рођеним приликама. И ја сам католик и не би човеку ни падало на памет, да осветљава ову страну. Али данас господо, кад ми знамо, да јета велика католичка интернационала једна узорно урефена апсолутистичка држава целога света и да је она имала главни ослонац на Аустрији и хабсбуршкој династији, да је имала јаке помоки у Немачкој центрумашкој странци, кад знамо да је данас хабсбуршка монархија разбијена и да данас нема оне јаке немачке центрумашке странке, онда je господо, та црква volens-nolens упућена на Италију. Зато држим, да сваки графанин ове државе, који јој жели добро, мора да упозори сваком приликом, колика опасност прети не само државним интересима, него специалним интерееима хрватскога дела народа, интересима свих западних крајева, ако овакве странке, које имају врховног шефа у Риму, добију превласт у главним пословима државе. Част лицима, господо, ја не нападам људе, али дозволићете ми, да кажем, да папа може бискупе смењивати de oficio et a овакав бискуп може и г. Корошца сменити с тога звања, па држим, да нашу државну политику не може водити странка, која је од Талијана тако зависна. Кад ми добро проучимо дух и правац предлога нацрта државноправне опорбе, онда се види јасно, да се иде само за потпуном децевтрализацијом више државне власти, а у административном погледу да се иде за потпуном централизацијом феудо-аристократскога типа. Ови предлози растројавају јакост државе озго, расдељују власт врховне државне владе, а према народу остављају све оне системе управе који су били раније и који су толико хваљени ових дана по г. Шимраку и по мом бившем колеги д-ру Матку Лагињи. Кад погледамо у суштину предлога ових двеју странака, онда видимо, да се нису могле готово ни у једној тачки да поклопе сасвим, осим у цепању државе, а нису могле да се сложе зато, што из предлога хрватске заједнице одсева ексклузивни племенски карактер, а из предлога пучке странке ексклузивни католички, односно верски карактер. To ise бити јамачно разлог, да се они нису могли да погоде ни о ону нашу дивну Далмацију, за коју морам увек да поновим, као и за све наше Приморце, да је најсвеснији део нашега народа па њу племенска политика хрватске заједнице вуче у троједницу, а предлог нацрта г.