Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXI- sednica 28. februara 1921. godine.

131

» U kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca vlada Petar I. Karagjorgjević. Kralja Petra naslednje Prestolonaslednik Aleksandar i njegovo muško potomstvo iz zakonitog braka, po redu prvforodjenia. Kad Kralj nema muškog potomstva on će odrediti sebi naslednika iz pobočne linije s pristankom Narodnog Predstavništva. Za to je rešenje potrebno polovina više jedan od celokupnog broja Narodnog Predstavništva«. Predsednik dr- Momčilo Ninčić: Reč ima g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ovde se mogu učiniti ozbiljne ipriimedbe naročito u odeljku drugome člana 31. Tu stoji, ako Kralj nema više potomstva, da on može da odredi sebi naslednika iz pobočne linije sa pristankom Narodne Skupštine. Pre svega,ne kaže se koja će to biti Narodna Skupština, koja će dati za to svoj pristanak. Da li- ona Skupština, koja se već zatekla, ili neka druga skupština, koja treba da se izabere isključivo radi toga posla. Ako ovu odredbu treba tako razumeti, kao da to pitanje treba da rešava Skupština, koja se već zatekla, onda sam ja odlučno protivu toga. Za jedno tako važno pitanje uopšte o nasledstvu Kralja, ja mislim, da treba da se bira naročita skupština, i to da se bira skupština, pred koju će se izaći isključivo s tim pitanjem, koje je otvoreno. To lje jedna primedba, gosppdo. Druga primedba bila bi u ovome. U ovom članu stoji: »Za to je rešenje potrebno polovina više jedan od celokupnog broja Narodnog Predstavništva«. Ja mislim da je taikva većina nedovoljna za rešenje toga pitanja, Pre svega, ne zna se na koju se skupštinu to odnosi: da li na skupštinu koja se zatekla, ili na skupštinu koja treba da bude izabrana. Ali, ma kako bilo, ja mislim, da ovo pitanje ne bi trebalo skupština da rešava, nego bi to pitanje trebalo da rešava sam narod, i to tako važno pitanje trebalo bi rešiti putem referenduma. Da se usvoji, ili da se prizna da za kraljevog naslednika dodje naslednik iz pobočne linije, trebalo bi najmanje dve trećine naroda muškog i ženskog pola da se izjasni za to'- Ovakvo rešenje, kakvo vlada predlaže u svome nacrtu, bilo bi sasvim nepravilno. Stoga ja tražim pre svega jedno objašnjenje: na koje se Narodno Predstavništvo mislilo, kad se donosila ovaka jedna odredba; da li je to Narodno Predstavništvo koje se već zateklo, ili Narodno Predstavništvo, koje bi imalo da buae izabrano isključivo po ovome pitanju o ooredjivanju prestolonaslednika. Ljuba Jovanovič: Eto, i g. Divac postavlja pitanje. Na to pitanje treba, neko da odgovori. Ja na to pitanje ne mogu da odgovorim, niti može ko drugi odgovoriti. U ovim slučajevima mi ne treba dalje da radimo, ne za to što nemamo prava, nego za to što ne ćemo da radimo bez Ministra. Za to ja predlažem da prekinemo rad, dok ne donje predstavnik Vlade.

P r e de s e d ni k dr. M. Ninčić: Vladina je stvar da prisustvuje sečnicama Ustavnog Odbora. Ministri imaju pravo i da govore ovde, ali mi radimo nezavisno od Vlade. Medjutim, ima doista mnogo slučajeva, gde ministar treba da da objašnjenja, 1 za to ja prekidam sednicu, dok ne dodje gosp. Ministar za Konstituantu. Poslije odmora. P r e d s e dni k dr. Momčilo Ninčić: Molim vas, gospodo, izvolite zauzeti svoja mesta. Ima reč g. Gjonović. Jovan Gjonović: Gospodo, ja se slažem sa napomenama, koje je učinio moj prijatelj g. Divac. Svakako ovom ustavnom odredbom Kralju je dato jedno pravo, koje mu nije trebalo da bude dato. Presto nije privatna svojina, kruna je jedna državna institucija i to jedna od najvažnijih, kako se vidi i iz ovoga projekta Ustava vlade gospodina Pašića. I onda, kad je to jedna od najvažnijih funkcija- svakako treba, kad Kralj nema muškoga potomstva, da narod rešava o tom pitanju. Jedna obična zakonodavna skupština, koja je birana za druge stvari, nije kompetentna da donosi o tom pitanju rešenje. Zato pitanje prestola ne treba prepustiti običnoj skupštini, da ga ona rešava. Odluku treba da donese ili sam narod referendumom, ili ako se ne može tako, onda se neka izabere jedno naročito telo, a to je Ustavotvorna skupština, koja bi bila izabrana za rešenje toga jednog pitanja, i neka ona odluči o prestolu, neka odluči o samoj instituciji. Dati to pravo kralju, mislim, da je mnogo. Stoga sam protiv ovoga dodatka člana 31. kao što sam u principu uc'pšte protiv monarhije. Ja, čak i u vašem položaju, ne bih mogao ostaviti da kralj odredjuje svoga naslednika, ako nema muškoga potomstva. U tom slučaju treba apelirati na narod. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Jovanovič. Jovan Jovanovič: Molim vas, gospodo, mi smo već u samom uvodu našega predloga Ustava rekli, da se naša država zasniva i počiva na načelu mirnoga razvijanja, evolucije. I baš zato što smo postavili kao osnovno načelo, na kojem treba da počiva naša država, mirno razvijanje, ono pretpostavlja u isto vreme i stalnost. Zato ovaj čl. Ustava, kako ga predlaže vlada, čl. 31. mi b' hteli da dopunimo i promenimo. u toliko da on stalnost u našoj zemlji još više osigura. Jer, gospodo- svima je poznato, kada nastane pitanje o nasieoju, u celoj zemlji nastaje u narodu komešanje, nastaje izborna kampanja, razni uticaji i iz nutra i „..a strane i ono, što mi želimo, da imamo stalnost, ne bi je mogli imati. I zibog toga mi smo u našem Ustavu uneli i predlažemo, da se on ovako rediguje (čita): »U jugoslavenskoj državi Srba, Hrvata i Slovenaca vlada Petar I. Karagjorgjević kao kralj Srba, Hrvata i Slovenaca. Kralja Petra nasledjuje naslednik Prestola Aleksander i njegovo muško potomstvo iz zakonitog braka po redu prvorodjenja.