Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

132

Stenografske beleške

Ako nema muškog potomstva nasledje prelazi na Kneza Pavla Karagjorgjevića; u slučaju da se on ne primi ili da ostane bez potomstvo naslednik će biti odredjen po sporazumu izmedju Kralja i Narodne Skupštine. Za to je rešenje potrebno polovina više jedan od celokupnog brloja članova Narodne Skupštine.« Kao što rekoh malo pre, mi smo ovo uneli radi stalnosti u zemlji, što duže stalnosti u zemlji, a specijalno ako smo uneii ovde Kneza Pavla Karagjorgjevića mi smo mislili iia dve tri okolnosti koje su u ovome. Prvo, Knez Pavle Karagjorgjević on je od dinastije Karagjorgjevića, on je sin brata Kralja Petra, drugo to je dečko koji se vaspitao od početka, ćelu gimnaziju svršio je u našoj zemlji, i najzad on je sad svršio u Engleskoj u Oksfordu Univerzitet i tamo dobio doktorat. Ja sam mislio sa svojim drugovima, koji smo predložili ovaj naš Ustav, da je u tome najbolja garantija za ovo što sam rekao i za stalnost u isto vreme iza budućnost. Ovako kako je predloženo u vladinom nacrtu nesumnjivo mi se nadamo svi, čak i želimo da Prestolonaslednik Aleksandar se oženi i ima muško potomstvo i da na taj način osigura stalnost u ovoj našoj zemlji, ali kao svaki čovek tako i država mora da se stara o tome, da osigura u svojoj porodici i u svome krugu stalnost i da osigura za ranije i za vremena kako nebi doonije došle i svadje i perturbacije. I predlažući ovaj član onako kako sam ga ja pročitao malo pre, molim da se stavi na diskusiju i molim da ga eventualno odbor primi. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Milorad Vujičič. Milorad Vujičić: Ja neću gg., da govorim ništa o važnosti pitanja u pogledu nasledja prestolja i neću da otežem zbog toga naš rad. Vi svi dobro znate koliko je to pitanje važno i stoga nemam ništa preliv ovoga prvog stava kako je predložen u ovom članu. Ali drugi stav meni se čini da nije ovo pitanje potpuno obuhvatio onako kako bi to trebalo. Ovde sc na primer kaže: »Kad Kralj nema muškog potomstva on će odrediti sebi naslednika iz pobočne linije sa pristankom Narodnog Predstavništva.« Na prvom mestu kaošto vidite, ovde se imperativno nalaže Kralju da odredi sebi naslednika, ali se ne predvidja, ako Kralj to ne učini ma iz kakvih razloga, ili što ne bude hteo, ili što bi to pitanje odlagali za docnije, ili što kod Kralja kao kod svakog čoveka može da se desi naprasna smrt, i onda bi zemlja ostala bez vladaoca i ovo pitanje ne bi bilo rešeno i ne bi se znalo ko je naslednik prestolja, i to bi stvorilo u zemlji trzavice. Ja bih molio da se ovo pitanje dopuni. Ja neću da činim kakve predloge, neka izvoli g. Ministar sam dati stilizaciju ovog člana, ali skrećem pažnju Odboru da meni izgleda da je to pitanje propušteno i nije precizno regulisano.

Drugo, izgleda mi i ovo »sa pristankom Narodnog Predstavništva« da i tu nije dobra stilizacija izvedena. Pretpostavimo mi da jKralj želi jedno da bas odredi sebi naslednika, a Narodno Predstavništvo neće, i tu može,da dodje do sukoba, i to pitanje izgleda mi nije pravilno rešeno, odnosno nije stilizacija izvedena kako treba. To sam imao da reknem u cilju što pravilnijeg rešenja ovoga pitanja. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ivan Pavičić. Dr. Ivan Pavičić: I ja sam takodje hteo da govorim- o drugoj stavci kod člana 31. Ustava u kojoj se veli kad Kralj nema muškog potomstva odredjuje sebi naslednika iz pobočne linije ali sa pristankom Narodnog Predstavništva i na dalje se veli za to rešenje treba polovina više jedan od celokupnog broja Narodne Skupštine. Ja ću u prvom redu citirati samo stavku vladinog nacrta, pa onda bih posle rekao i svoje mnenje. Ja mislim da je ovde jedna kontradikcija, jedna nelogičnost, u kojoj se veli za. ovakvo rešenje da Kralj može odrediti sebi naslednika, da o tome ima odlučiti Narodno Predstavništvo sa polovinom više 1. Ja mislim da je to u kontradikciji sa § 85. vladinog nacrta ustava. Jer u § 85. vladinog nacrta Ustava veli se, da kad Kralj učini predlog Ustavotvornoj skupštini, za promenu Ustava, da onda za taj predlog odlučuje Ustavotvorna Skupština s većinom od dve trećine od ukupnog broja članova svakoga doma. Dakle, po čl. 85. Ustava, gde se radi o izmenama Ustava, faktička pramena na prestolu ili dovodjenje na presto iz druge linije, dakle izmena Ustava, a u smislu čl. 85; vladinog nacrta Ustava odlučuje Ustavotvorna Skupština . o tome sa dve trećine od ukupnog broja svojih članova, dok u § 40. mesto Ustavotvorne Skupštine' govori se o Narodnom Predstavništvu i traži se samo polovina više 1 od celokupnog broja poslanika. Ovaj § je u kontradikciji sa § 85. vladinog nacrta Ustava. Ali ja sam u opšte za to da se drugi stav ispusti i da ostane samo prva stavka, koju je vlada donela, jer nasledno pravo to nije pravo vladarevo, to nije njegovo pravo kojim može raspolagati, već je to pravo koje daje Ustav vladaru; o pravu nasledja odlučuje narod u svojoj Ustavotvornoj Skupštini, i to pravo, kad to nasledstvo bude iscrpleno pripada narodu putem Ustavotvorne Skupštine. Prema tome, u slučaju kad bi se prestol po odredbama ovoga Ustava iscrpio-, rešava po čl. 85. vladinog nacrta Ustava ne Narodno Predstavništvo, kako se veli u čl. 40. Ustava, nego Ustavotvorna Skuptšma. Opasno je da se, kao što kaže g. 'Vujičič, vladaru imperativno naloži da odredi naslednika. I tome slučaju može se dogoditi, da se oko vladara skupljaju razne političke stranke, koje hoće ovoga ili onoga naslednika prestola, i vladara time uvlače u borbu, te će jedna stranka želeti da vla-