Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXI- sednica 28. februara 1921. godine.

141

kapitalizam stvorio u privredi da to kaotično stanje svojim mešanjem otkloni, U drugom redu vidimo pojavu sindikalizma, pojavu slobodnog udruživanja pojedinih profesija- U tim organizacijama i profesijama u osnovi leži ovaj razlog da pojedinci grupisani otklone koliko je moguće onaj haos koji je kapitalističko društvo poremećenjem odnosa izmedju proizvodnje i potrošnje stvorilo-. Najzad vidimo pojavu trustova koji u osnovi svojoj zato što počivaju na kapitalističkoj osnovi opasni su po društvo, ali čija tendencija kad ne bi bili u kapitalističkim rukama i kad ne bi postojali na kapitalističkoj osnovi, sadrži u sebi dobrih posledica za rešenje pravilnih odnosa izmedju proizvodnje i potrošnje, za rešenje na medjunarodnoj i internacionalnoj osnovi. Mi smatramo, gospodo, da je ovaj izborni princip koji mi predlažemo pogodan za rešenje i za otklanjanje toga haosa koji u današnjem društvu postoji izmedju proizvodnje i potrošnje. Danas se gospodo, proizvodi a ne zna se za koga se proizvodi. Proizvodjač ne zna za koga proizvodi i ne zna hoće li prodati to što proizvodi ili ne. Jedini mu je regulator zakon ponude i tražnje. Adi taj regulator dolazi dockan, kad je haos već tu, dolazi kad je već poremećaj izvršen. Mi, gospodo, iz ovoga kaotičnog stanja moramo izići; Radi toga mi treba i moramo da upotrebimo sva sredstva Jedno izmedju tih efektivnih i jakih sredstava za izlaz iz takog stanja jeste dopuštenje, priznanje principa da svi privredni interesi dodju do punog svoga izražaja. Stoga, gospodo, mi smatramo da naš predlog sadrži u sebi ne samo jedno pravedno rešenje izbornog sistema, ne samo jedno pravedno predstavništvo u Narodnoj Skupštini, jedno Predstavništvo -onako kakav je i sam narod. Jer valjda neće niko danas da tvrdi da se narod sastoji iz samih advokata, profesora i birokrata. U francuskom parlamentu imamo na 450 poslanika 350 advokata i profesora. (Čuje se: Nije nego treba da bude sve sami seljaci). To ste dobro primetili. Te. primedbe su do sad već mnogo puta padale na našu grupu u Skupštini, kao da mi hoćemo da dodjemo do većine i do nekakve diktature, a neki su čak izjavili kao da mi hoćemo jednu čisto seljačku državu. Obrnuto mi hoćemo, gospodo, baš zato što mi stojimo na gledištu profesionalnog parlamenta, time samim kažem da mi nećemo samo seljačku državu, nego državu svih redova i svih zanimanja. Ako bismo hteli samo čisto seljačku državu, mi bismo se .pomirili sa vašim predlogom i budite uvereni da ćemo posle jednog ili dva izbora doći u većini kao seljački predstavnici. Vi velite, da to nema nigde u svetu- Pa lepo, da to predpostavimo. Ako je to dobra stvar, i ako je istina da narod nije prosta organizovana masa oličena samo u jednome redu, već da je to masa podelera po raznim zanimanjima i interesima, onda

je logično i pravo, da ta masa dodje tako u pariamenat prestavljena, kako je i u svojoj sredini i u svojoj masi zastupljena. Ne možete tražiti dakle, da jednu takvu masu sa raznim profesijama i raznim interesima zastupa jedna profesija. Naš predlog dakle obuhvata ne samo jedno pravično rešenje Narodnog Predstavništva: da narod bude prestavljen onakav, kakav je, nego u isto vreme naš predlog u sebi sadrži i bazu, za rešenje ekonomskil sukoba i ekonomskih pitanja, koja nikada nijedan parlamenat kao što je ovaj i po ovom predlogu ne može resiti. Ja sam malo pre pomenuo, kako smo mi baš sada u tim trenucima, u tome periodu, kad predstoje veliki privredni redovi. I to, gospodo, ne samo da smo u trenutnim prilikama takvim, nego mi smo danas i jedna velika zemlja, koja po socijološkim zakonima ima i uslova, da postane u brzo i gusto naselena zemlja. Uz to mi smo zemlja sa otvorenim vratima prema celome svetu, i sasvim drukčije će se kretati naša privreda u ovim velikim granicama, nego što se kretala u uskim granicama kraljevine Srbije, dakle mnogo bržim tempom i mnogo različnije. Prema tome za ta velika pitanja, koja će doći na rešavanje, ne moguće je da ih rešavaju samo predstavnici jednog zanimanja, samo predstavnici jednoga reda. Naprotiv tu se mora potražiti kooperacija svih redova, koji treba da sudeluju u izgradjivanju tog novog privrednog života i te nove strukture. Zato, gospodo, mi ostajemo pri svome predlogu, u punom uverenju da time činimo veliku uslugu našoj zemlji ne samo za sadašnjost nego da time polažemo i temelje za mirno rešavanje svih privrednih pitanja i sukoba u budućnosti. Naročito polažemo na tu tačku mirnog rešavanja, jer nikome kao privrednom redu nije više potreban mir i mirna rešenja, a ona se ne mogu postići onde, gde se neprestano javljaju sukobi i nezadovoljstvo. Ta nezadovoljstva na posljetku moraju biti, i njihov je kvasac tu, kad pojedini privredni redovi ne dolaze do svoga punog izražaja. Mi bismo sasvim mirne duše mogli da ostavimo tu stvar ovako, kako vi u većini želite i da čekamo na svoje vreme, a ono će doći nesumnjivo i brže će doći nego što se iko od vas nada. Mi bismo to mogli, ali nama nije do toga. Mi bismo hteli da vidimo sada, kada se postavljaju temelji našoj državi, ot'klonjenje klica za društvene i privredne sukobe i da postavimo temelj za miran razvitak kako' to traže razni interesi raznih profesija naše zemlje. Zato predlažem, da se mesto odredbe gde se kaže, »narod bira neposrednim i tajnim, glasanjeml .. . -« 'da se biraju predstavnici za Narodnu Skupštinu prema dopuštenim i organizovanim zanimanjima. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. Živko Jovanovič: Mi smo, gospodo, još u načelnoj debati kazali svoje gledište o parlamentar-