Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

8

Stenografske beleške

Sad ja dolazim na jedno pitanje, koje je mnogo krupnije, to je pitanje službenog jezika kraljevine. Ja se vrlo radujem, da ćemo danas moći na kratko da apsolviramo nešto, što je u Austro-Ugarskoj izazivalo burne diskusije, a to je službeni narodni jezik. Ma da se nije sve tako idealno realiziralo, kako smo mi mislili, ipak je, što se tiče jezika, zavladala ovakova jedna liberalnost u pravom smislu reči, da ne može biti nikakva straha, ako bi se uzelo kao službeni jezik ove države srpsko-hrvatsko-slovenački. Ja bih begao od toga, da se ovde govori o dijalektu slovenačkom, i to radi toga, što mi imiamo međju nekim slovenačkim intelektualcima jedan separatizam i ja bih dao ovome separatizmu oružje u ruke, a ja to ne ću. Ima jedan smer međju intelektualcima slovenačkim, koji beže od toga, da dodje do jednog našeg literarnog jezika koji beže, da se pripravi ovo spajanje i udruživanje. Ali u isto vreme moram kazati, da moramo priznati današnje stanje, koje je, da i mi. imamo slovenački literarni jezik, ali to nikako ne isključuje, da se ipak službeni jezik države zove jezik srpsko-hrvatsko-slovenački. Nije bilo nikakovih konflikata, hvala Bogu, do sada u tom pogledu, pa ne će ih ni biti. Ja sam bio pre kratkog vremena saslušan od jednog suca u Beogradu, koji je imao slovenački akt i zbog koga sam ja bio kao svedok, odnosno tumač, i to je prošlo uopšte bez ikakvog formaliteta, kako je to bilo samo po sebi razumljivo. Zato je moj predlog. da se skrati član 3. u sledečim recima: »Službeni jezik je srpskodhrvatsko'-slovenački.« Ja sam zaboravio, govoreći o članu drugom, da se je jedna heraldička pogreška potkrala. Meni je profesija biti heraldičar, a ona je u tome, što tamo, gde je govor o hrvatskom grbu, pominju 25 polja, kako se to pogrešno potkralo. Ja vas molim, da prihvatite moju redakciju člana 3., jer mislim, da je ova redakcija mnogo podesnija, nego sadašnja, da dodjemo do toga, što je nama svima na srcu, da će biti jedna nacija, koja će imati jedan službeni jezik i u kojoj će se moći razvijati i slovenačka literatura, dok jednog dana će biti samo jedna kultura jugoslovenskoga naroda. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ja ću moliti g. poslanika, da podnese pismeni predlog. Ljuba Jovanovič: Ja bih molio za reč, da govorim O' poslovniku. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Ljuba Jovanovič, da govori о poslovniku. Ljuba Jovanovič: Molim vas, gospodo, ja smatram, da se način', kako se vodi, ili kako smo počeli voditi diskusiju, ne će pokazati plodan. Vi vidite, da se govori o mnogobrojnim, pitanjima, koje mi ne možemo- da skoncentrišemo na jedno pitanje, a to je zato, što je g. predsednik shvatio poslovnik tako, da mi moramo rešavati po odeljcima, kako* je to u plenumu skupštinskom. Za plenum to stoji. Tako je u poslovniku zapisano. Ali kako se u odboru ima po-'Tma+i, nije poslovnikom predvidjeno i prema tome

odboru su odrešene ruke, da postupi, kako za dobro nadje u interesu posla, a u interesu je posla, da mi pretresemo čisto i jasno svako pitanje. Ovde u odeljicima nije jedno pitanje, nego je skup pitanja. Evo, čujte, šta je u odeljku od tri člana iskrslo, a mi imamo odeljaka, koji su više od pet puta veći, no što je ovaj odeljak, i zamislite, kakva će biti naša diskusija, kad predjemo na dugačke i velike odeljke. Ona će biti besplodna i svršiće se onim, što mi ne ćemo ili bar što rie ćemo tako da se svrši, a to je nadglasavanjem. Ne može tu biti onoga, što mi hoćemo, a to je sporazumevanje, ako mi ne radimo član po član. Ako se u jednom članu složimo, onda možemo dalje članove doterivati. Zato bili molio i odbor i g. predsednika, da mi ovu započetu metodu prekinemo i predjemo ria članove, da predjemo na prvi član odeljka i da to pitanje svršimo, pa kad svršimo jedan član, da predjemo na drugi, jer će onda diskusija biti mnogo jasnija, a za mene je jasna stvar, da se je ovako stvar već zaplela. Onaj, ko nije mučio muku sa predsedovanjem, to ne može da zna. Ali ima ljudi, koji su predsedavali i koji znaju, da je vrlo teško rešiti pravilno pitanje, kad se ima masa predmeta za glasanje. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Gospodin poslanik je govorio pet minuta. Ja sam kazao još i prošle sednice, da bi, u koliko poslovnik nema odredaba za rad u odboru, mogli da se pridržavamo poslovnika, u koliko odbor drukčije ne bude resio. Ako poslanici misle, da će za diskusiju biti zgodno ovo, što predlaže Jovanovič, ma da bih ja savetovaoako se većina složi, da to učinimo samo kao pokušaj, jer postoji druga opasnost, da u tome slučaju diskusija ne traje suviše dugo, jer nemamo postavljen izvesni rok, onda možemo da tako i uradimo. Ako se gospoda slažu, ja bih učinio pokušaj po predlogu, koji predlaže g. Jovanovič, pa da probamo i ako vidimo, da od njega ima štete i da se diskusija suviše rasplinjuje, da mi onda tu praksu ukinemo. Ima reč g. Laginja radi iste stvari. Dr. Matko Laginja: Mi stojimo u raspravi pred slijedećim činjenicama. Tek danas, a u najboljem slučaju juče, prekjuč.e, djelimice mi poznajemo sve pro-* jekte, izmjene i dopune, koje su predložene za raspravu Ustava. To je jedno. Drugo je. da je sa svih strana tijekom rasprave i ovaj čas od gospodina predsjednika našeg odbora naglašeno, da je ipak neka neka tendencija jednog sporazuma moguća. I ja mislim, da to mnijenje u istinu dijelimo svi i da će na plenarnoj sjednici Skupštine doći na vidjelo valjda samo neka načela protimbe izmedju jednog velikog i drugog velikog bloka. Ako je tačno jedno i drugo, onda je naravna konzekvencija toga, da mi tražimo, da kod rasprave pojedinih odeljaka ili kako bi savršenije bilo ili barem manije prikorno kod rasprave pojedinih članova, kako to predlaže neposredni moj predgovornik, moramo da uzmemo u obzir sve ono, što je pojedina stranka ili grupa ili pojedinac donio, da