Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXV. sednica 4. marta '1921. godine.

167

Dr- Sima Markovič: Ja bih predložio, pošto se čl. 45. sastoji iz tri stava, da se ponaosob o svakom članu diskutuje a ponaoso glasa. Tako stav prvi glasi: »Narodnu Skupštinu sastavljaju poslanici, koje koje narod slobodno bira opštim, jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem«. Drugi stav govori o tome, koliko stanovnika bira jednoga poslanika, i treći stav govori o trajanju Skupštinske periode. Ja mislim, da su to tri stvari o kojima se može ponaosob govoriti i ponaosob glasati, jer će možebiti biti poslanika, koji će za pojedine stavove glasati, ali neće za ceo član. Ja bi molio g. Ministra za Konstituantu i g. Predsednika Odbora, da izjave da li'pristaju na o vo. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Doista ovo su vrlo važne stvari, koje se tretiraju u ovome članu. Nemam ništa protiv toga, da stavim na glasanje stav po stav, samo da se diskusija ipak vodi o celom členu. Kad bude glasanje, ja ću staviti stav po stav. Dr. Sima Markovič: Gospodo, ja sam i u plenarnoj sednci Odbora i u užoj sednici redakcionog odbora zastupao mišljenje da u ovu odredbu, koja govori o biranju poslanika udje neizostavno princip proporcionalnog predstavništva. I moj je konkretan predlog bio da se na kraju ove rečenice, koja sastavlja prvi stav koji glasi: »Narodnu Skupštinu sastavljaju poslanici koje narod slobodno bira opštim, jednakim, neposrednim i tajnim glasanjem«, da se doda: »po načelu srazmernog Predstavništva«. Ostaje ova cela rečenica, samo se dodaje: »po načelu srazmernog Predstavništva«. Ja ću u tome smislu podneti konkretan predlog gospodinu predsedniku. Gospodo, ja držim da princip proporcionalnog Predstavništva danas ne može u opšte biti sporan, ako se hoće da ostane na temelju savremene demokratije. Princip proporcionalnog Predstavništva, kad se unese u Ustav, kao takav još ni u koliko ne prejudicira ovaj ili onaj izborni sistem. U okviru principa proporcionalnog Predstavništva mogu se teorijski zamisliti beskrajno raznoliki izborni sistemi a u praksi, kad je reč o proporcionalnom Predstavništvu, imamo već ostvarene vrlo' mnoge i vrlo različne izborne sisteme, od kojih su jedni vrlo razumljivi ; vilo napredni a drugi gori i nazadni. Sam pun cip proporcionalnog Predstavništva još ni u kmn slučaju ne garantuje sve ono, što bismo mi na primer želeli. Kada bi bilo ovde reči o izbornom kakvom zakonu, koji mi danas donosimo na temelju principa proporcionalnog Predstavništva, onda bi se tek • moglo govoriti o svima tim raznolikim sistemima, koji se mogu doneti i koji bi svi bili u okviru principa proporcionalnog Predstavništva, i ako bi bili vrlo raznoliki medju sobom, i ako bi bili me- ■ dju njima mnogih koji su znatno napredniji a drugi koji su reakcionarni. Ja držim da ne stoji na putu apsolutno nikakva smetnja, da je to jedan od za-

hteva od koga se ne srne odustati da se ovde na ovome mestu naglasi princip srazmernog Predstavništva. Juče je u užem odboru gospodin Ministar za Konstituantu- dao jednu čudnu izjavu i kazao, da i stranke koje pomažu vladu i vlada stoje na gledištu da taj princip proporcionalnog Predstavništva doista treba sprovesti kroz zakon, ali zato taj princip ne treba da udje u Ustav. Mene je to čudilo, i ja sam kazao da mi taj silogizam ne izgleda dovoljno doličan. Jer ako zbilja stranke, koje pomažu vladu, a i sama vlada, stoji na tome gledištu, da taj princip treba neizostavno sprovesti kroz izborni zakon, koji će svakako biti jedan od prvih zakona koji će izraditi možda ova Skupština, onda ja ne bih imao nikakvog razloga da se taj princip ne unese i u ovaj član 45. Govorilo se o tome da zakonodavcu ne treba vezivati ruke. Ja sam pomenuo ovde da ne treba ulaziti u detalje o najraznovrsnijim izbornim sistemima, koji se mogu doneti na osnovu ovoga principa, pa bi se videlo da se odista samim unošenjem toga principa ni u koliko ne prejudicira ovaj ili onaj izborni zakon. I baš zbog toga držim da ova vlada, ako odista stoji na principu srazmernog Predstavništva, ne može biti protiv toga da tome principu da svoj izražaj i na ovom mestu, gde je najprirodnije kad je reč o biranju Narodne Skupštine. Govorilo se o tome, da princip proporcionalnog Predstavništva favorizira izvesne manjine, pa se u tom pogledu išlo čak dotle, da se pozivalo na ovaj poslednji izborni zakon po kome je birana ova Ustavotvorna Skupština. Ja gospodo, neću na ovome mestu da ulazim u tu stvar, a ako bi se razvila diskusija, ja bih mogao ciframa, vrlo prosto, pokazati, da je ovaj izborni zakon favorizirao baš radikale i demokrate, a najteže pogadjao manje grupe. To je stvar elementarne računice, ali ja smatram, da ovde nije mesto da o tome govorim. Samo najodlučnije ■odbijam, da je ovakav zakon pored svih nedostataka bolji, jer on ne garantuje sistem proporcionalnosti, i da taj sistem favorizira manjine kako se to vrlo često bez ikakvih cifara sa raznih strana dobacuje i tvrdi. Mi ćemo imati prilike, da to sa ciframa u ruci i dokažemo, samo ja smatram, da ovde nije mesto, da se o tome detaljno govori, ali ponavljam, da se tim principom, za ikoji se insistira da udje u član 42., nikako ne prejudicira sam izborni sistem. Što se tiče drugoga stava mi smatramo, da je 50 hiljada stanovnika velika cifra i da bi svakako nju trebalo smanjiti kad je reč o tome na koliki broj stanovnika treba da dodje jedan poslanik i mi ćemo zbog toga glasati protiv ovoga stava. Što se tiče trajanja jedne skupštinske periode mi smatramo, da su 4 godine jedan veliki rok i da je u interesu narodne vladavine, da se Narodna Skupština ne bira na 4 nego na 3 godine, najduže na 3 godine. Gospoda koja su išla dotle da su i 4 godine malo, da treba taj rok povećati na 5 godina.