Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

168

Stenografske beležke

iznosila su kao- jedan najvažniji argumenat, da je nama potrebna stalnost u zakonodavnom radu, medjutim, gospodo, pored te stalnosti nama je potrebno, da Narodna Skupština bude veran izraz narodne volje i narodnog raspoloženja, a treba imati u vidu, da se danas đogadjaji razvijaju mnogo većom brzinom nego što je to bilo pre rata i da je zbog toga potrebno, da se što češće konsultuje narod, jer se sa promenom dogodjaja menja politička situacija i s time raspoloženje naroda mnogo većom brzinom, sa kojom, se sadia razvijaju dogodjaji sada posle rata, jer je to karakteristika ovoga istorijskog perioda kroz koji idemo i koji proživljujemo i to je jedan od najvažnijih argumenata protiv ovakvog trajanja jedne Skupštine. Mislim, da su tri godine najduži rok, koji može da traje jedan skupštinski period. Gospodo, to su primeđbe koje sam smatrao za dužnost da učinim u ime komunističke' partije povodom čl. 42. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Juraj Demetrović. Juraj Demetrović: Ja bih pre svega želeo, da učinim dve konstatacije. Prva je konstatacija, da prvi stav člana. 45- nije proizvod nekoga sporazuma, da se u tom pogledu nije postigao sporazum večanjem u samom odboru, jer su postojali drugi predloži i ostalo je otvoreno pitanje odnosno’ (predstavništva. Druga je konstatacija, koju imam da učinim sa obzirom na govor - g. Sime Markoviča, da su sve grupe stale na gledište proporca, njihovo je gledište proporcionalni sistem, samo ostalo je pitanje otvoreno u koliko je oportuno, da se vezuje zakonodavac da li će taj sistem održati i dokle će održati. Jer nas mora voditi—ova misao da. učinimo parlamenat podesnim za svršavan je poslova koje on ima da vrši. Sasvim je dobro, da parlamenat bude izraz raspoloženja, narodnog i da parlamentarni sistem može funkcionisati potrebno je, da bude sastavljen i stvoren tako da može svoje poslove otpravljati. Zato bih bio mišljenja da se taj sistem ne unosi, da se ne vezuju zakonodavcu ruke, da on ima mogućnosti da na drugi način to pitanje reši. To je pitanje elasticiteta narodne volje koja može na drugi način da se izrezi. Pitanje je. da li je povoljno, da se u ovom stadijumu vezuju ruke narodu, da ne može svoju odluku da pnotneni. Ali ja konstatujem, da sve grupe stoje na gledištu predstavništva manjine. Predsednik đr. Momčilo Ninčić: Ja sam vam dao reč g. Demetroviću, da učinite jedan predlog kod ovoga člana 45-. a ne da razvijate diskusiju. Juraj Demetrović: Ja mislim, da je potrebno konstatovati te stvari i sad hoću da učinim predlog, da pošto član 45. nije plod sporazuma u odboru, da se odgodi rešenje ovome članu, da se ne rešava nego da se to- prepusti na odluku klubovima, da se postigne sporazum, a sad da predjemo na dalje članove. P r e d s e dni k dr. Momčilo Ninčić: Prima li odbor predlog g. Demetrovića, da se ovaj Član 45. odloži? (Prima). Ustavni odbor prima predlog g. Demetrovića i prelazimo dalje. Dr. Mehmed Spaho: Samo molim, da se naznači da sam ja taj predlog pre stavio od gosp. Demetrovića, ali da nisam oviaikoi obrazložio, a vi niste hteli u to ulaziti. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Vi ste tražio, da se svi članovi ovoga odeljka odlože. Dr- Mehmed Spaho : Ne, ja sam tražio da se odloži član 45. P r e d s e d> n i k dn Momčiloi Ninčić: Molim g. sekretara, ra pročita član 46. Zame ni k sekretarja Ante Franić čita član 46. koji glasi: »Član 46. Pravo biračko ima svaki državljanin po rodjenju ili prirodjenju ako je navršio 21. godinu. Oficiri aktivni i u nedejstvu, kao i podoficiri i vojnici pcd zastavom, ne mogu vršiti biračko pravo, ni biti birani. Zakon će resiti i io ženskom pravu glasa«. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Ja sam ustao da izrazim svoje mišljenje o dve stvari u ovom članu 46. Prvo smatram, da nije trebalo činiti ograničenje izbornoga prava za vojnike. Još više smatram, da nije trebalo ostaviti nerešeno. pitanje po* izbornom pravu žena. Ja sam smatrao, da će Ustavotvorna Skupština učiniti jedan veliki greh ako i ženama, ovoga puta, ne prizna ona ista prava politička koja uživaju i ljudi. Ako ikada, to su pravo naše žene zaslužile u ovim minulim ratovima, i ako nikada naše su žene baš tada pokazale da stoje u pogledu shvatanja gradjanskih dužnosti na istoj visini na kojoj se nalaze i ljudi. To važi u opšte za sve naše žene, počev od najprostije seljanke, pa do najinteligentnije i najobrazovanije naše žene. Tada se pokazalo, gospodo uzmimo specijalne slučajeve, da pojedine žene po visini svoga školovanja i svoga duševnog obrazovanja, stoje u najmanju ruku na onoj visini, na kojoj stoje najinteligentniji ljudi. Kako se može zamisliti danas da se čitavi redovi žena, koje imaju isto društveno l i političko obrazovanje kao i ljudi, mogu da liše jednoga prava, koje mi isključivo za sebe rezervišemo- Kako se danas može stati na to nazadno gledište, da se čitav red žena iz reda radničke klase, koje vode potpuno samostalan život kao i svi ljudi liši takodjer toga prava. Meni gospodo neiđe u glavu jedno tako držanje naše Ustavotvorne Skupštine. Doduše, možda će pasti ovakav odgovor: ostavljeno je zakonu da to pitanje reši. Ali gospodo zakon isto tako može stati na to stanovište da se ženama ne prizna nikakvo učešće u izbornom pravu, isto tako kao što može stati na to stanovište, da im se prizna; ja mislim da bi bilo potrebno, da