Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

172

Stenografske beleške

stane pretorijanac i da od komandanta ne postane dahija- To- je bilo i u stranim zemljama, mi smo to videli, mi moramo- svoju otadžbinu čuvati od toga. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Reč ima dr. Šimrak. Dr. Janko Šimrak: Gospodo, o ovoj stvari nisam mislio da govorim, ali iza govora g. Žarka Miladinoviča prinudjen sam redi nekoliko reči. Kad se govori o ženskom pravu glasa, onda mi se čini da je vrlo neumesno šaliti se, kao što je to lepo kazao g- 'Sima Markovič. Gospodin dr. Miladinovič veli, d? bi nastale mnoge rastave brakova, a kako tb d’ nisu nastale tolike rastave brakova radi ženskoga prava glasa u čitavoj Australiji, Švedskoj; kako to da nema toga u Finskoj, Češkoj, i da češki političari nisu došli do toga zaključka do koga je došao g. Miladinovič. Takodjer u Austrijskoj Republici i u Nemačkoj gde žene imaju pravo glasa. Ja kažem da je ovo iznašašće g. Miladinoviča dosta neduhovito. Lepo je kazao predgovornik g- Markovič da je posve neispravno stanovište protiv prava glasa naših seljakinja. Neispravno je, jer ako su naše seljakinje za vreme rata mogle nositi ne samo tri i sva četiri ugla od kuće, onda su one dostojne d? im se može dati pravo glasa da mogu uticati na državno zakonodavstvo. U velikim industrijskim gradovima a i u manjim industrijskim gradovima. množe se sve više ženske radnice. Te ženske radnice istiskuju muškarce a one nikako ne mogu doći do svoga pnava. Već ovaj momenat morao bi vas, gospodo, potaknuti, da ozbiljno razmišljamo da u osnovu moramo metnuti, da i žene imaju pravo glasa. Međiutim današnja naša vlada, koja je sastavljena, od manjine u Ustavotvornoj Skupštini iz radikala i demokrata, pošla je ovde korak napred u tome što je u Sloveniji za općinskih izbora ukinula žensko- pravo glasa, i ako je to pravo glasa bilo posebnom uredbom dato, koja je bila objavljena u jesen prošle godine. I Njegovo Visočanstvo Regent Aleksandar je potpisao uredbu i, pomislite, izlazi sada današnji kabinet da se pokaže napredan, da se. pokaže kako on ide korak napred, i on ukida to žensko pravo glasa, a to čini za to kako sam čuo iz prikrajka. jer bi to koristilo klerikalcima. Ja nisam čuo, gospodo, da su u Australiji i Zelandiji klerikalk pa je tamo ipak uvedeno žensko pravo glasa. U Češkoj i u Austrijskoj Republici nisu svi klerikalci, pa je i tamo, žensko pravo glasa. .(Glas: A u Belgiji!) U Belgiji nema ženskog prava glasa, i to je sigurno jedna natražnjačka stvar. Gospodo moja, naš narod u Sloveniji, koji ima, verujte, poštovanja prema vrhovnom činiocu u državi, danas se pita: pa šta ćemo držati do potpisa Regentova, kad se ovake stvari dogadjaju? Naš narod se s punim pravom tako pita, i pita se, kako je Vlada mogla u neku ruku kompromitovati najviše mesto takovim svojim postupkom.

Ja se, radi toga, pridružujem potpuno predlogu g. Sime Markoviča i predstavnika Jugoslovenske socijalističke stranke g. Divca, i molim slavni odbor, da-u nacrt Ustava metne: da svi gradjani, koji su navršili 21. godinu, bez razlike spola, imaju pravo glasa. Predsednik dr- Momčilo Ninčić: Diskusija je završena. Ima reč g. dr. Miladinovič radi ličnog objašnjenja. Dr. Žarko Miladinovič: Ja ne bih ponovo govorio', ali moram, posle govora g. Šimraka, da kažem nekoliko reči u odbranu svoju, i da ustanem protiv ovakvog postupka i napadaja, g. Šimraka, a koji ja nisam zaslužio, niti su to moje reči zaslužile, i koji ja ne mogu, stoga, nikako da razumem. Ja, prvo, nisam govorio o rastavama, nego ,o nemirima kučnim, i kad sam o tome govorio, ja se nisam šalio, nego sam to govorio zabrinut za kućni mir naših čestitih porodica.. Ako je to u očima g. Šimraka šala,, e, onda neka me izvini, ja se u tome ne mogu s njime složiti. Još manje mogu da razumem njegovu primedbu o mome duhovitom govoru i o netačnom iznošenju prigovora protiv ženskog .biračkog prava. Ono, što sam izneo u svome maločašnjem govoru, izneo sam pogledom na život, na društvo. Ja nisam hteo da budem ni duhovit, ni neduhovit,, nego sam hteo da iznesem jednu jaku činjenicu, o kojoj treba mnogo razmišljati, i zbog koje ne treba, tako lako prihvatiti žensko biračko pravo. Sem toga, ja se nisam izjavio konačno i principijelno protiv ženskog biračkog prava, nego sam kazao: danas još ta stvar nije sazrela i ne treba vezivat 1 ’ ruke zakonodavcu, nego neka zakonodavac ovo pitanje reši prema potrebama našeg društva i interesima državnim. A da o ovoj stvari treba veoma dobro razmisliti, mene naročito sada upozoruje na to taj fakat, da se u ovoj stvari slažu i komuniste i gospoda iz katoličke ili, kako se kaže, pučke stranke. tDr. J- Š i mrak: Ne katolička, nego jugoslovenska pučka stranka!) Predsednik dr. Momčilo. Ninčić: Ja ću staviti na glasanje ovaj član onako, kako je predložen. Ona gospoda,, koja su za ovaj član 46., neka izvole sedeti, a koja su protiv, neka izvole ustati. (Većina sedi.) Objavljujem, da je član 46 primljen onako, kako je predložen, većinom glasova. Molim g. sekretara, da pročita čl. 47. Sekretar Franič (čita): »Član 47. Za poslanika u Narodnoj Skupštini može biti izabran samo onaj, koji ima biračko pravo bez obzira, je li uveden u birački spisak. Od svakog se poslanika traže ovi uslovi: 1. da je državljanin po r®djenju ili prirodjenju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Prirodjeni državljanin, ako nije narodnosti srpsko-hrvatsko'-slovenačke, mora biti nastanjen najmanje deset godina, računajući od dana prirodjenja. 2. da je navršio 30 godina, i 3. da govori i piše narodnim jezikom-«