Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXV. sednica 4. marta 1921. godne.

173

Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Pošto se niko nije javio za reč kod ovoga člana, staviću ga na glasanje. (Dr. Pavičić: Molim reč.) Ima ieč g. dr. Pavičić. Dr. Pavičić: Ja bih samo predložio, da se kod ovoga člana umetne jedan dodatak. Kod ovoga elana navodi se, ko ima aktivno biračko pravo, pa držim, da treba da se navedu i oni, koji nemaju biračkog prava. Ja predlažem, da se iza 46. člana, a pre 47., umetne ovo (čita): »privremeno gube biračko praw: 1. koji su osudjeni na robiju (tamnicu), dok se ne povrate u prava; 2. koji su osudjeni na ■ gubitak gradjanske časti za vreme, dok traje ta kazna; 3. koji su u zatvoru ili pritvoru za krivična dela pomenuta u tačkama 1. i 2.; 4- koji su pod stecištem, i 5. koji su pod starateljstvom.« 0 tom smo se bili u odboru složili. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim g. Ministra za Konstituantu, da dade reč o ovome. Ministar Marko Trifković: Primam ovaj dodatak sem tačke treće. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Stavljam na glasanje. Gospoda, koja su za to, da se ovaj član primi, neka izvole sedeti, a koja su protiv, neka izvole ustati. (Ustaje manjina.) Objavljujem, da je ovaj član primljen. Izvolite čuti čl. 48. Sekretar Ante Franić (čita): »Član 48. Policijski, finansijski, šumarski i činovnici za agrarnu reformu ne mogu se kandidovati, sem ako su to prestali biti godinu dana pre raspisa izbora. Ostali činovnici, ako imaju teritorijalnu nadležnost, ne mogu se kandidovati u izbornom okrugu njihove teritorijalne nadležnosti. Ministri, aktivni i na raspoloženju, državni savetnici i profesori Univerziteta, mogu se kandidovati, i ako budu izabrani, zadržavaju svoj položajČinovnici, koji budu izabrani za narodne poslanike, zadržavaju sva prava, sem prava na platu, dok primaju dnevnice, i prava na unapredjenje.« Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Radonić. Dr. Jovan Radonić: Ja bih, gospodo, kod čl. 48. predložio neke dopune. Prvi stav glasi ovako (čita): »Policijski, finansijski, šumarski i činovnici za agrarnu reformu ne mogu se kandidovati, sem ako su to prestali biti godinu dana pre raspisa izbora.«. Ja bih posle toga stava dodao ovaj stav (čita): »Tako isto i šefovi nadleštva u opšte, koji administriraju svojim nadleštvima, ne mogu se kandidovati.« Ja ovde mislim na šefove gimnazija, koji su ujedno administratori i ako bi direktor otišao u parlamenat, onda bi škola stradala. (Glas: A rektori univerze?) Rektor univerziteta je privremena institucija, koja se menja, a direktora gimnazije za-

menjuje prodirektor. Osim toga imate šefove bolnica, kao uopšte i šefove nadleštava, koji, kad su odsutni od svojih instituta, onda dotični instituti trpe. Osim toga ja bih predložio u poslednjem stavu mesto (čita): »Činovnici, koji budu izabrani za narodne poslanike, zadržavaju sva prava sem prava na platu, dok primaju dnevnice, i prava na unapredjenje«, da taj stav glasi ovako (čita): »Činovnici, koji budu izabrani za narodne poslanike, zadržavaju sva prava sem prava na unapredjenje.« Dakle plate im ostaju. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Ja mogu da objavim, da vlada ne će praviti nikakvo pitanje, ako bi se primila izmena, kako ju predlaže gospodin Radonić. Samo bi molio, da ovaj poslednji odeljak: »Činovnici, koji budu izabrani za narodne poslanike itd.« ne dodju tu, nego posle ovoga (čita): »Ostali činovnici, ako imaju teritorijalnu nadležnost, ne mogu se kandidovati u izbornom okrugu njihove teritorijalne nadležnosti«, onda tu da dodje poslednji odeljak. (Glas: To je logičnije.) Jest. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Rajčević. Milosav Rajčević: Ja mislim, da bi prema činovnicima trebalo uzeti jedno isto postupanje. Ja bih bio za to, da svaki državni činovnik ima pravo, da se kandiduje, osim policijskih činovnika, u svom mestu; da činovnici, koji budu izabrani, time prestaju biti činovnici i nemaju nikakova prava na platu i unapredjenje. Ja činovnika smatram kao i ostaloga radnika; smatram, da činovnik ima prema državi one iste obaveze, koje ima radnik prema svome gazdi. Jedan gazda nikada ne će plaćati radnika, koji ne radi. Ja mislim, da državna služba isto traži i ona. traži radi toga, ako se dade činovnicima pravo, da budu birani i da zadržavaju pravo na platu kao i ostali činovnici, onda je velika želja kod činovnika, da se kandiduju za narodne poslanike. Takav postupak nosi nestašicu radnika, pa se često puta dogadja, da pojedini sudovi ostaju potpuno prazni, a ako ti činovnici zadržavaju svoja prava na platu i na svoj položaj, onda ste u nemogućnosti, da stavljate druge činovnike, jer je po budžetu jjdredjen broj činovnika, i onda čitava struka zastaje u radu. To donosi rdjave posledice. Ne samo pošto se činovnik bude izabrao, nego i pre izbora nekoliko meseci, dva do tri meseca, prestaje rad u nadleštvu. Ja mislim, ako se unese, što je bilo kod prošlih izbora, da svaki činovnik ima pravo, da se kandiduje, to će trajati nekoliko meseci, dok se kandiduje, i ako činovnik ne bude izabran za poslanika, vratiče se odmah na posao, a onaj, koji bude izabran, ostaviće još pre rad, a na njegovo mesto postaviće se drugi činovnik, i onda činovnici rade. Ja sam protiv ovakve redakcije člana 48. ,jj