Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXV. sednica 4. marta 1921. godine.

175

politiku. Ja ne znam, po čemu bi se nazivali demokratija, ako počnemo jednu ili drugu klasu, jedan ili drugi stalež bilo direktnim, bilo indirektnim putem isključivati iz politike. Vi ste ovde isključili političke činovnike, pa onda finansijske činovnike, pa onda činovnike za agrarnu reformu, pa onda šumske činovnike, pa -zaredite tako, isključite profesore, sudije, isključite uopšte sve činovnike, i onda ne ćemo na taj način imati ni jednog intelektualca u Parlamentu. Ja mislim, da uopšte nije cilj uredjenja zemlje, da se isključi ono, što misli, nego da se što više unese baš toga elementa, koji ume da misli i unosi zdrav život u politički život. Eto, zato bih ja predložio, da se u ovome stavu, koji govori o činovnicima, unese jedna ovaka odredba: »Činovnici izborom za poslanika zadržavaju svoje činovničko pravo, bez obzira na sve druge okolnosti zadržavaju svoje činovničko pravo«, a ovaj stav, gde se govori o t. zv., kao što rekoh malo pre, teritorijalnoj nadležnosti, taj pojam da se izbriše, a prvi da se ostavi, gde se jasno govori, ko nema; učešća u politici: policijski činovnici, finansijski činovnici, činovnici za agrarnu reformu i šumski činovnici. Što se tiče šumarskih činovnika, ja mislim, da je tu učinjena jedna nepravda, ali ja ne ću da se upuštam u veliku diskusiju,. ne znam zbog čega šumarski činovnik ne može da glasa, valjda zato-, što stražari seku šumu. I to je nepravda. Pa onda i za finansijske činovnike je učinjena nepravda- Ovde bi se moglo govoriti o policijskom osoblju. I vojnike bi mogli isključiti. Dakle treba isključiti samo policiju i vojsku, inače sve ostale pustiti. Što se tiče činovničkog pitanja, ovo pitanje apsolutno treba da se uzme najobjektivnije u razmatranje. Ja bih bio mišljenja, da se unese retrogradno značenje odredbe, da važi za sadašnje činovnike u Konstituanti. Jer moramo- priznati, da je prošla vlada bila, prilično konzervativna, misleći da će u Parlamenat doći ljudi, koji ne će umeti da misle, a to je jedpa velika pogreška, i ja bih želee-, da se to popraviPredsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. dr. Bogumil Vošnjak. Dr. Bogumil Vošnjak: Ja mislim, gospodo, da ovaj član 48.. projekta Ustava znači jedan veliki napredak.u pogledu položaja činovnika u državi. Nikako ne mogu da se složim s tim, da se shvata položaj činovnika kao jednog običnog gradjanma iii radnika u jednom poniznom položaju prema nekakovom državnom suverenitetu, prema nekakvom gospodaru. To je jedno potpuno rdjavo shvatanjeOn nije nikakav sluga, nego činovnik ima kao i svi ostali gradjani svoja prava i svoje dužnosti. Nas je, gospodo, uvek bolelo u ovoj novoj zajednici, u kojoj živimo, kad smo videli činovnika u jednom nezaštićenom- položaju, u kome se i danas nalazi, a posle radi toga biva da oni nisu mogli da vrše dužnost onako, kao što treba da vrše. Ako je i bilo zloupotrebe prilikom poslednjih izbora, za to nisu krivi činovnici, nego- je kriv neko sasvim drugi. Krivi

su oni, koji su hteli da drže činovnike u stezi, a medjutim nisu imali snage, da održe činovnike u dobroj disciplini. U jednoj zemlji, gde je dobra disciplina, činovnici ne će moći vršiti zloupotrebe i onda protiv njih ne će biti vike. Kaže se to je jedna austrijska stvar, ako mogu činovnici da se biraju i da imaju izborno pravo, ali'za Boga miloga, najslobodoumniji Ustavi, koji su stvoreni u poslednje vreme, daju činovnicima najvećeg prava glede učešća u državnom životu. Vi ste kazali jednom, da je češki Ustav opet neka austrijanština, ali ja vam kažem, da i u poljskom Ustavu, koji je vrlo daleko od Beča, ima dosta stvari, kojima je regulisan položaj činovnika glede parlamentarnog prava. Meni je vrlo simpatično to, što je predložio g. dr. Radonić, ali ja bih samo imao da kažem, da ako se primi to, Što je on predložio, te da posle o tome ne govorim, ja mislim, da. se ovde ističu aktivni ministri, državni savetnici i profesori Univerziteta, da se za ove grupe hoće da stvori jedan »privilegijum odijozum«. Po članu 15. izbornog zakona učinjeno je profesorima Pravnog fakulteta jedna užasna privilegium odijozum. šta je bila, toga privilegijuma? Bilo je to, da su svega trojica od 417 poslanika ušli u Skupštinu i to su ušli ne radi toga, što su oni slučajno profesori prava, nego radi njihovih sasvim drugih kvaliteta. Ja se. gospodo, ogradjujem protivu svih takvih privilegija, jer to ni u jednom Ustavu ne ćete moći da nadjete. Ja zaključujem svoju reč, moleći vas, da date pasivno izborno pravo činovnicima, jer smatram u tome veliki korak u napred u stvaranju jedne države, u kojoj ne će biti ovog starog shvatanja policijske vlasti, starog shvatanja, da je činovnik neko, koji stoji u nekakvoj protivbi protivu slobode gradjana. Ovaj pojam policijske vlasti, kako imamo ovde i kako su imali u Austriji, ne ekzistira u naprednim zemljama. Policajac u Engleskoj i Americi to je dobar prijatelj slobode gradjana, to nije faktor, koji će denuncirati i ljude zatvarati, niti onaj, koji čini ne znam kakva zla dela. Dakle, u tome stanju, u kome smo danas, može biti da je još oportuno, da se isključe tako zvani р-От licijski činovnici, premda ovu reč »policijski činovnik« smatram kao krajnje nespretno. Dobro-, ali mislim, da se u buduće to ne srne uraditi i'da će doći jedan dan, kada će svi činovnici imati isto pravo, kada će svi činovnici učestvovati u svim gradjanskim pravima i kada oni budu imali sva ta gradjanska prava, onda će oni biti i savesniji članovi ove državne zajednice i vršiće mnogo bolje svoju dužnost. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ima reč g. Milorad Vujičič. Milorad Vujičič: Gospodo, što se tiče ovoga pitanja, da li činovnici mogu biti kandidovani za narodne poslanike ili ne, ja držim, da je to pitanje ovim projektom vrlo lepo raspravljeno, u koliko se odnosi na činovnike policijske, finansijske, šuma i činovnike agrarne reforme. Jer, gospodo, ovaj rok,