Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIII. sedmica - 18. februara 1921. godine

15

duhu našega jezika ne znači ono što se kaže »nacionalitet«. drukčije u političkom smislu, narod kod nas znači u prvom redu generaciju, ono što se naredilo i kod mene, gdje smo čisti čakavci, čujete poslovicu: mi toga nećemo doživeti ali drugi narod će to doživeti, znači, druga generacija; koja se rodi iza nas. Dakle iz svih tih razloga mi smo za dikciju: Jugoslaviju. Da ne idem i suviše, da razložim pojedine možda male i minimalne razlike, za koje ćemo se lako pogoditi, kako sam kazao, ja sam tako slobodan gospodinu našemu predsedniku dati na koncu i u svemu kratku noticu. »Dr. Laginja u prvom odeljku vladinog nacrta obrazlaže i predlaže: 1. Da se predpostavi uvod u zakon o Ustavu; 2. Da se umetne član 3. i 4. umesto sadašnjega člana 3. pošto sadašnji član 3. naravno postaje član 5; 3. Da se provede stilizacija u projektu vladinom i to po predloženom nacrtu Ustava Narodnog kluba«. Za sad 'ja ne bi imao šta drugo da kažem. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Ina reč g Nedeljko Divac. Nedeljko Divac: Gospodo, ja ću se starati da ostanem tačno u granicama predloga koji je učinio klub socijal-demokratske stranke u prvom odeljku svoga nacrta Ustava. Pre svega ja moram da izjavim, da smo mi socijal-demokrati načelno protiv monarhije i da smo za republikanski sistem vladavine. Ali da se rdjavo ne razumemo, mi smo daleko od toga, da nam bude ideal sistem buržoaske republikanske vladavine, kakav danas postoji u mnogim zemljama, jer ako hoćemo ozbiljno, da se govori sa pravom može se kazati, da zaista ima monarhija, koje su u političkom i u socijalnom pogledu isto tako dobre, ako ne i bolje, nego mnoge gradjanske republike. Kad bi bilo pitanje, da se bira izmedju jedne monarhije kao što je Engleska i Belgija i jedne republike kao što je Meksiko i Portugalija, onda ja kao socijal-demokrata uvek bi se pre rešio i odlučio za ono stanje kakvo vlada u Engleskoj i Belgiji nego u Meksiku i P-ortugalijh S toga gospodo, mi koliko smio god protiv monarhijskog sistema vladavine, isto tako smo odlučni protivnici i buržoaskom republikanskom sistemu vladavine. Mi smo za jedan republikanski sistem vladavine, u kome bi vladala potpuna jednakost ne samo politička već u isto vreme i ekonomska, a to bi bio jedino socijalni republikanski sistem vladavine. Taj sistem ovim putem parlamentarnim nije moguće, bar za danas, kod nas dobiti. Dakle, gospodo, ako bi bilo pitanje još da se bira izmedju jednog dobrog i snošljivog monarhijskog sistema vladavine i jednog istog takvog republikanskog sistema vladavine, onda bi se ja odlučio za republikanski sistem vladavine. Razlog je ovaj. Monarhije su sve gotovo, koliko ih ima, nasledne i u tom pogledu one su gore nego republike. Čak i je-

dan dobar vladalac, koji možda može zadovoljavati isto tako kao i jedan dobar predsjednik republike, često puta, i to se u istoriji dešavalo gotovo obično, može da ostavi rdjave potomke. Stoga i kad možemo sa jednim vladaocem, koji je dobar, biti sasvim zadovoljni, me znamo kakvog ćemo sutra vladaoca imati, i sasvim je prirodno, da je mnogo lakše smeniti i osloboditi se jednog lošeg predsednika republike, nego jednog lošeg naslednog vladaoca, kad ima da se bira izmedju jednog dobrog monarhističkog sistema vladavine, potpuno ustavnog, sa potpuno parlamentarnim načinom vladavine, i izmedju jednog dobrog republikanskog gradjanskog sistema vladavine, ja bi se izjasnio za jedan dobar gradjanski republikanski sistem vladavine pre nego za dobar monarhistički sistem. Gospodo, ima puno razloga i iz naše istorije, koji nas upućuju, da budemo protiv monarhiskog sistema vladavine, a imamo još više iz opšte istorije. Gotovo najgore uspomene u opšte u istoriji sveta vezane su za monarhijski sistem vladavine. Najgore stvari u opšte odigrale su se u zemljama sa monarhijskim sistemom vladavine. To je bilo kod sviju naroda, pa to je bilo, gospodo, ako hoćete i kod nas. Možda je u daljoj prošlosti i bilo opravdanja za jedan monarhijski sistem vladavine, zbog toga, što je vladalac u tom vremenu kao stalni šef narodni vodjam'ogao bolje da posluži za narodno ouganizovanje, nego da se moralo stalno da pribegava s vremena na vreme biranju novoga vodje. Ali ja mislim, da ti razlozi danas ne postoje. Što se tiče specijalno našega naroda, meni izgleda je on bio daleko srećniji u svojoj teškoj istoriji baš sa vodjama koje je birao, nego sa vodjama koji su bili nasleđni. Mi dugujemo za slobode koje danas uživamo ne vladaocima iz nasljednih dinastija, već baš vodjama koje je narod sam birao. Karagjorgje i Miloš su bili izabranici naroda, oni su bili ljudi koje je narod najbolje ocenio, za koje je narod našao da će najbolje umeti da odgovore zadacima, koji su se našem narodu u to vreme postavljali. Dalje, gospodo, ja bih mogao u korist republikanskog sistema vladavine navesti i jedan lep možda najlepši primer baš iz istorije našeg naroda. Uzmite dubrovačku republiku. Nigde naš narod nije možda bolje pokazao, da ume lepto da se razvija pod tim sistemom vladavine nego što je to pokazao u dubrovačkoj republici. (Dr. Radbnić: To je bila čisto aristokratska republika). U toliko bi bila još bolja da je bila demokratska republika. I dok je naša Dušanova carevina podlegla u borbi koju je imala da vodi s jedne strane sa najezdom, turskom, a s druge strane usled unutrašnjih rasprava, koje su se vodile ne izmedju naroda rego izmedju pojedinih krajeva, izmedju pojedinih vodja i vlastele, dotle je dubrovačka republika mogla održati svoju samostalnost i nezavisnost. Ne samo da se ona mogla održati samostalna i nezavisna, nego se u njoj razvijala i naša visoka civilizacija.