Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIV. sednica 19. februara 1921. godine.

19

XIV SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA I SLOVENACA držana 19, februara 1921. godine u Beogradu

Predsedavao Predsednik dr. Momčilo Ninčić. Sekretar Milan Bošković. Početak u 16 časova. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Otvaram, gospodo, današnji sastanak. (Dr. Simo Markovič: Nema kvoruma, g. predsedniče! Treba da ima 14 poslanika). Da li imamo kvoruma videćemo prilikom glasanja. Na redu je da govori g. dr. Dulibić. Dr. Ante Dulibić: Slavni -odbore, dužnost je najpre da pri članku I. poduprem predlog Jugoslavenskog Kluba i predlog, što s-u ga druge stranke postavile glede naziva naše države. Naziv države, ovakav, kakav stoji u članku 1., nije ni praktičan niti odgovara or.ome, što mi želimo. Mi vazda naglašavamo, da smo jedan narod i jedna država, ali u sam naziv države mi dokumentujemo, da to baš nismo. Zato, pošto taj takav naziv nije praktičan, rije uopšte podesan za običnu porabu, zato treba izibeći formu SHS, koja daje povoda raznim ironijama. Ko čita razne novine strane, on će videti, da one nazivaju našu državu SHS, on dobro vidi neku ironiju i ja misilm, da to treba izbeći. Sve će se to izbeći nazivom, što ga mi predlažemo, jer se tim nazivom najpre dokazujemo, da smo zbilja jedan narod, a taj je naziv, koji je postigao diomovinsko pravo u celom svetu. To je nešto, što je naš narod prigrlio i tim se imenom oduševljava. Treba da istaknemo ovde, kako su svi političari sa one strane Drine i Save agitirali sa imenom Jugoslavija. To je ime doprlo do rajzabitnije kolibe i narod očekuje, da će se tim imenom okoristiti i naša država. Sad svi ti političari, koji su agitovali i oduševljavali narod, za kojim je zbilja ceo naš narod pošao, sad oni svi ostaju od naroda izlišni. Šta će narod sada reći, ako toga naziva ne vidi u Ustavu? On će reći, da su ga njegovi vodje izdali, ja mislim, da i to treba izbeći i da se dobro promislimo, pre nego što se ovako dogodi. Naziv Jugoslavija predstavlja, po mome mišljenju, jednu vrstu kompromisa izmedju defova našeg -naroda. Taj kompromis nije, dakako, pismeno sastavljen, nije utvrdjen 1 jednim pismenim dokumentom. Ali je taj kompromis utvrdjen konkludentnim činom prisvajanja našeg velikog dela naroda. S toga i sa onih mnogobrojnih razloga koji su već bili iznešeni, ja vas molim da taj naziv države primite. I danas sam mogao čitati u današnjim novinama kako se odmah odbor jedne stranke u Zagrebu sastao i kako-

je većao o tome pitanju naziva naše države, te poslao Demokratskom Klubu naše skupštine jedan brzojav kojim ga poziva da se založi, te da ovaj naziv naše države bude i konačno ' prihvaćen. I po tome će se videti kakvo je stanovište u narodu i kako narod očekuje da se ime Jugoslavija primi i da se tim dokumentuje naše jedinstvo. Pri članu 2. slobodan sam napomenuti da nam fali nešto i mi bismo želeli da taj član drugi, osim državne zastave predvideti i trgovačku zastavu. Doduše ja znam da ima država koje nemaju te trgovačke zastave, Trgovačka zastava je glavno obeležje trgovačke mornarice, i ja mislim, da će naša Skupština dobro- učiniti, ako pokaže nešto pažnje našoj trgovačkoj mornarici, koja je tek u povoju, ali koja će doći do velikog razvoja. Neću vam sada ovde ocrtavati povest naše trgovačke mornarice. Vi znate dobro n. pf. Boku Kotorsku, onaj maleni kraj, koji je dao 'toliko pomoraca, dao- toliko kapetana na glasu. Vi znate iz povijesti Dubrovnika, kako je mali Dubrovnik imao je'dnu mornaricu, koja se mogla takmiti sa mornaricom i same Venecije a da ne spominjem Senj, Bakar i naša dalmatinska otočja, gđe je bilo pohvata ljudi, koji su se bavili pomorstvom od vekova i vekova. Tu, u svemu tome, vi ćete videti da ima jedan skup tolike energije, jedan Skup tolikih talenata, tolikih smelih i odvažnih pohvata, da nema dvojbe i ne može biti dvojbe da će se sva ta tradicija moći sada nesmetano da razvije u našoj državi. Ima danas stoleće već da se trgovačka mornarica naša nije mogla razviti. Sva narodna energija u tom pogledu bila je ometana, jer Austro-Ugarska je, kako vam je dobro poznato, radila samo u tome pravcu da sve usredotoči u Trstu, a nešto kasnije i na Rijeci, Austro-Ugarska je podupirala velike pohvate, velika austrijska društva, i trošila silne milijone podupirući time tudji kapital i tudjiu inicijativu. Naravna stvar, da naša domaća mornarica nije mogla konkurisati takvoj povlašćenoj austrijskoj mornarici. Ali i pored toga mi vidimo, da tradicije kod naše mornarice rije nestalo, i uvereni smo da će se ona nastaviti velikim poletom u interesu naše države. Ja mislim da nije teška stvar, urediti ovo pitanje i zato bih ja predložio, da se drugome članu dodaju ove reči: trgovačka zastava biće državna zastava sa državnim grbom posred plavoga polja. Ovo bi bila jedna vrsta dara, što- ga Ustavotvorna Skupština na neki r.ačin čini našoj mornarici. Jer poželjno je, da se baš naša Ustavotvorna Skupština- seti naše