Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIV. sednica 19. februara 1921. godine.

ročito naglašavati, da kralj Milan nikada nije uživao poverenje naroda, nego je vladao nasilnički, oslanjajući se na bajonete svoje vojske. U tim tradicijama odgojen je i kralj Aleksandar. I om nije uživao poverenje naroda. I on se oslanjao na vojsku, koja mu je, najzad, i glave došla. I kralj Milan i kralj Aleksandar prošli su onako, kako su radili. Došao je 29. maj. To nije bila nikakva revolucija. To je bio jedan oficirski puč. Jedna mala grupa nezadovoljnih oficira izvršila je jedan puč, koji je narod vrlo radosno pozdravio zbog toga, što je taj puč učinio kraj doista jednom odvratnom režimu, režimu koji je bio ■lajširim slojevima našeg naroda dodijao. Ali gospođo, odnos monarhije prema narodu nije se izmenio ni posle 29. maja u osnovi. Ja vas )odsećam na one razne trverlke izmedju raznih oficirskih klika, koje su se vodile i koje se još vode i pode 29. maja. Ja vas podsećam na borbu izmedju zaverenika i kontrazavernika, koja je dovela u opasnost jedno vreme inaš medjunarodni položaj. (Glas: To nema veze sa narodom). Ima veze.-Ja vas podsećam na organizaciju crne ruke i na njezinu ulogu, 1 oju je aktivno igrala u političkom životu u našoj :■ emlji. Ja nemam potrebe, da vam obraćam pažnju ja belu ruku, čiji pritisak mi svi osećamo, oni, koji s u u opoziciji i oni, koji potpomažu današnju vladaj iću kliku. Te razne vojničke klike, koje su u tradiciji naše zemlji, naše monarhije, žive i razvijaju svoju pogubnu đelatnost još uvek. I one ne će prestati sve dotle, dok se ne uništi monarhija. One su nerazdvojne sa samim sistemom monarhije. I zbog toga svi oni, koji su pristalice prave demokratije, moraju biti protiv monarhije i moraju biti i radi toga, šTu jednoj monarhiji, kakova je naša uvek se razne vojničke klike izdižu iznad civilne vlasti i uvek pok izuju pretor-ijanske tendencije. Onaj, koji je protiv p -etorijanstva raznih vojničkih klika, taj mora biti i protiv monarhije, koja omogućava vojničke klike, onaj koji je protiv pretorijanstva mora biti protiv monarhije a za republiku. Pitanje oblika vladavine u našoj državi, gospodo, posmatralo se sa gledišta narodnoga jedinstva. Ima gospode, međju njima je i dr. Vošnjak, koja t\ rde, da je monarhija emblem simbol narodnoga jedinstva, i zbog toga treba zadržati monarhiju. To je jedna od onih fatalnih fiksnih ideja, vodilja državn; politike, koja se vodila u našoj zemlji od našega u’edinjenja pa. do danas. Fiks ideja je, da je narodno jedinstvo moguće samo u jednoj centralistički ured.enoj državi, .baš kao što je fiks ideja, da se narodn) jedinstvo može ostvariti samo u monarhiji. A te dve fiks ideje obeležavaju osnovni ton antinarodne politike, koja se vodila u našoj zemlji i one su dovele narodno jedinstvo u tešku krizu, koju sada preživljava. Po našem mišljenju, ja držim da je to jedan fakat k oji mora svajj uvideti da je monarhija danas jedna od i ajglavnijih, ako nije najglavnija, smetnja narodnom jedinstvu. Dovoljno je ukazati samo nia široki pokret

hrvatske seljačke republikanske stranke. Već na ovim izborima ogromna većina hrvatskoga dela našega naroda izjasnila se protiv monarhije, a za republiku. Oni koji vrlo dobro poznavaju raspoloženje Slovenaca tvrde, da su i Slovenci republikanski raspoloženi. Ja medjutim tvrdim, nasuprot tvrdnji gospodina ministra za konstituantu, da i u našoj Šumadiji predvladava republikansko raspoloženje i kad bi se stavilo našemu narodu u Šumadiji na glasovanje za monarhiju ili republiku, ja tvrdim, da bi se naš narod izjasnio protiv monarhije, a za republiku. (Min. za honst. Marko Trifković: To je najljepše reći.) Da probamo. Da ostavimo da se narod referendumom izjasni za republiku ili monarhiju. To je vrlo prost izlaz. (Ministar privrede: Možda za sovjetsku republiku). Možda ne za sovjetsku republiku ovoga puta, ali za republiku to je sigurna stvar. Baš sa gledišta narodnog jedinstva danas se ne može i ne smije biti za monarhiju pošto je kao što sam kazao monarhija danas jedna od najglasnijih smetnja narodnom jedinstvu i zbog toga oni kojima je odista na srcu narodno jedinstvo moraju biti protiv monarhije za republiku. Najzad, gospodo, ja želim da istaknem još jedan razlog koji nas komuniste opredeljuje da budemo protiv monarhije za republiku. To je razlog koji će vam u isto vreme pokazati kako se sa raznih strana i iz raznih možda sasvim kontradiktornih motiva može isticati jedan isti zahtev. Ja mislim ovde na razlog koji ću pokazati u pobudama zbog kojih gospoda republikanci reformisti plediraju za republiku i zbog kojih mi komunisti plediramo za republiku. Gospoda republikanci reformisti veruju da republikanski oblik vladavine ne donosi mir i spokojstvo, socijalnu pravdu i üblažava klasnu borbu, Mi gospodo, u to ne verujemo. Ne verujemo zbog toga što je dovoljno baciti samo jedan pogled na suvremene dogadjaje pa uvideti da to nije tačno. Bitna karakteristika današnje internacijonalne- situacije gospodo jeste giganska 'borba koja se vodi izmedju internacionalne revolucije, i čiji je centar u Moskvi, i internacionalne reakcije čiji je centar u Parizu glavnom gradu Francuske Rekublike (Jedan glas: nismo znali da je Pariz glavni grad Francuske). Ja žalim ako niste znali ali šta ću! Francuska Republika gospodo, odnosno francuska oligarija koja danas vlada francuskim narodom, nesumnjivo vodi kolo svetske reakcije. Francuska je ta koja neprekidno organizme i potpomaže sve kontra-revolucioname pohode protiv naše sovjetske Rusije. Ruska revolucija koja je ruske radnike i seljake oslobodila kapitalističkog robstva i na- taj način otvorila novu epohu u istoriji čovečanstva, ruska revolucija imala je za posljednje tri godine da izdrži nekoliko silnih napada koje je sve organizovala u stvari Francuska. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Molim g. poslanika da se drži strogo dnevnoga reda, nije reč o Ruskoj sovjetskoj politici.