Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : II. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XIV. sednica 19. februara 1921. godine.

27

bez surnnie na štetu i narodnome i državnom jedinstvu. Drugo je pitanje, gospodo poslanici, od kad i odkud je potekla ta pogreška. Ja mislim, da vlada gospodina Nikole Pašića, upravo tu nalazi, da nalazi u tome nesretnom poreklu svoje glavno opravdanje. Tako svaki objektivni čovjek mora da prizna, da ta pogreška datira od Krfske deklaracije, da je ta pogreška našla svoju potvrdu u Narodnome Veću u Zagrebu i konačno, da je dobila izvesnu sankciju, izvjesno rešenje u aktu ujedinjenja od 1. XII. 1918. kao i jedinstvenost države i njena monarhijska forma. Vlada g. Nikole Pašića obznanila je malo pre u ustavnom odboru na usta ministra za Konstituantu g. Marka Trifkovića, da ona pravi kabinetsko pitanje, ako se ovo ranije rešeno pitanje o imenu države ponovno otvori i sada drukčije reši. Vlada gospodina Pašića obrazlaže to gledište posve načelno, da je njena zadaća u tome, da za ona osnovna pitanja, koja su rešer.a kod stvaranja naše Kraljevine, pribavi potvrdu ustavotvorne Skupštine, a samo za nerešena pitanja, za daljnju izgradnju državnog organizma, da se u Ustavotvornoj Skupštini obavi nevezani pretres i rešenje po toj osnovici. Kako vlada gospodina Pašića zastupa gledište, da je i pitanje imena države ranije rešeno sa pitanjima državnog jedinstva i monarhijske forme, to preostaje onim poslanicima, koji tu vladu podupiru da uskrate Vladi poverenie sa nužnim konsekvencijama sadanjeg političkog položaja ili im ostaje druga mogućnost, da to vladino gledište odobre. Da se isključe sve moguće kombinacije i sumnjičenja o pogodovanju jednog takvog imena, koje ne bi odgovaralo cilju narodnog i državnog jedinstva na osnovu plemenske jednakosti, odnosno da sc onemogući potiskivanje Jugoslavenskoga imena u dnevnom životu, Vlada je g. Nikole Pašića na moj poticaj pristala, da se u drugom stavu čl. 1. nacrta ustava naglasi, da je ime: Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca samo- službeno ime državno. Tz toga sledi, a u potkrepu toga izjavio je u ime Vlade g. Ministar za Konstituantu, da u svima privatmm i političkim odnosima može slobodno da se rabi i drugo ime, pa je tako osigurana sloboda i imenu Jugoslavenskom. Vlada' g. Nikole Pašića preuzela je zadaću, da izgradi veliku misao, narodnog i državnog jedinstva do kraja i u svima konzekvencama i ima da se bori još sa mnogo teškoća nutarnjih i vanjskih. Moje je duboko uverenje koje dele i moji politički drugovi, da u ovim političkim prilikama ne bi mogla ni Jedna druga vlada da provede taj veliki zadatak, pa bi sada kriza ove vlade verovatno nastupila i jedna teška kriza državna, sa svima nedoglednim štetama u nutarnjim i vanjskim odnošajima naše Kraljevine. Kako po mome mnjenju jedna stvarna i konzekventna izgradnja Ustava u pravcu potpunog jedinstva državnog predstavlja najveću narodnu korist a i najveći nutarnji stvarni progres jugoslavenstva, to smatram za dužnost, da podupirem vladu g. Nikole

Pašića i primim upotpunjeni predlog njegove vlade za član 1. Ustava sa vladinom' izjavom, verujući u srećru zvezdu naše Kraljevine, samo kao potpuno jedinstvene države, i verujući u sigurnu budućnost Jugoslavenstva. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Gospodo, lista govornika je zaključena treba da predjemo na glasanje. Glasaćemo član po član. Alipre nego što pristupimo glasanju, ja bih molio, da gospoda, koja su došla kao zamenici odsutnih članova Ustav. Odbora, da se prijave predsedništvu, da bismo mogli sastaviti spiskove za glasanje prisutnih članova Ustavnog Odbora. (Mihajlo Avramović: šta je sa predlozima, g. predsedniče?) Molim gospodu da izauzmu svoja mesta, i da sede na svojim mestima. Pošto će se, gospodo, kao što Poslovnik propisuje, glasati ustajanjem i sedenjem, ja molim onu gospodu poslanike, koja nisu članovi Ustavnoga Odbora, te nemaju pravo glasa, da se izdvoje. Gospodu članove vlade molim, da zauzmu svoja mesta, a gospodu poslanike, koji nisu članovi Ustavnog Odbora, molim, da zauzmu mesta na desnici i na levici tako, da može pregled za predsednika da bude jasan. Izvolite čuti spisak članova Ustavnog Odbora i njihovih zamenika. Sekretar Milan Bošković pročita spisak članova Ustavnog Odbora i njihovih zamenika. Predsednik dr. M. Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar Pripreme za Ustavotvornu Skupštinu i Izjednačenje Zakona Marko Trifković: Gospodo, pre no što bi se prešlo na glasanje, imam da izjavim, u ime Vlade, da će Vlada uneti u Ustav odredbe, posebne odredbe o kulturnim i privrednim pitanjima, po medjusobnom sporazumu sa grupama, koje su učinile izvesre predloge. Predsednik dr. Momčilo Ninčić: Gospodo, da pristupimo glasanju. Kod 1. člana imamo predlog g. dr. Laze Markoviča, koji glasi ovako (čita): »Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija«. A drugi stav glasi (čita) '• »Službeni naziv države jest Kraljevina Srba. Hrvata i Slovenaca«. U smislu poslovnika treba da glasamo za svaki stav zasebno. Ja ću s toga staviti na glasanje 1. stav koji glasi: »Država Srba, Hrvata i Slovenaca je ustavna, parlamentarna i nasledna monarhija«. Ko je za taj stav neka izvoli sedeti, ako je protivan neka izvoli ustati (ustaje manjina). Korstatujem da je ustalo svega 9 članova ustavnog odbora a da su svi ostali t. j. njih 33 sedeli. Sada treba da glasamo o drugom stavu koji glasi: Službeni je naziv države: »Kraljevina Srba. Hrvata i Slovenaca«. Gospoda koja su »za« neka sede, a gospoda koja, su protivna neka izvole ustati, (ustaje manjina) Objavljujem, da je ovaj predlog prim-