Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVIII- седиица 23. Марта 1921. године

161

требало назначити шта he бити са тим дуговима и ко he их платити. Ви знате, да је босанска влада оддосно босанска земља склопила разне зајмзве, a такође дугове имају Крањска и Далмација, и онда мислим да треба, кад смо овом одредбом разрушили те покрајине, сада у Устав ставити и начин ллквидације тих имовина и дугова. Јер не иде овакЈ да се лросто прелази преко тога, лошто су ту у литању велики интереси. Ти су дугови обавезе, које, имају своју вредност и онда се преко њих не може тако једноставно лрећи. Даље, ја чидлм замерку чл. 63. Ту се гов)ри о ратарству, сточарству, виноградарству и шумарству, али ja нездам да ли je ту законодавац vreo да изкључи све оно друго, да ли је хтео да изкључи занатлије, да ли је хтео да изкључи све остале раднике у опште да ли се једна самоуправа више деће Mohn да стара ни за раднике, ни за занатлије, ди за разне _ друге привредне струке. Ја мпслим, да је ово једно домањкање. Овде се додуше ласка једној класи, али не води се рачуна о другдм радничким класама. Даље, овде лостоји једда сувлшна одредба, која би требала ради естетике да се изостави. Ја не могу дојмити, како може бити једна управа, а да де сдроведе сво што је овде наппсано и зато ја мислим да је пајбоље да се изостави. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Аврамовдћ. Михајло Аврамовић: У погледу делокруга послова, који се дају самоуправним лнституцлјама, доиста мислдм, да би ту требало допуннти у толико дгго бл додали још п сарадњу или управо радњу тих институција и у осталих прнвредних занимања. Овде је додста једнострано предвиђева ca.ii о брига самоуправних тела о пољопривродиом реду и пољодривредним институцијама. Само је овде једна тачка, где се говори о сарађивању ча образовању у областлма и ту се ништа не види, да се што каже л за утицај самоуправних днституција на задатлијски ред. Познато је, да занатлија има дрилично у нашој земљи и то не само да има тога занатлијскога реда него и другог радничког и трговачког реда. С тога мислим, да би требало допунити овај део члана 63. где се говори о бризи самоулравних тела да привредноме пољу у толико да се акција самоуправних институција да обазире и да креће и ван области пољопривреде и да he обухвагити и области и свих других осталих дривредних залимања и да he не само сарађивати на стручиом образовању дего сарађивати и на другим институцијама: лољопривредним, радничким и занатлиј.жим, где је потребна сарадља самоуправнлх тела и где је она могућа. Стога мислим, да није довољно само рећи: »Сарађивати на стручном образовању«, jep тиме није обухваћено све оно, што треба да приладне самоулравним телима за све врсте лољзлривредних занимања. Друго, ми имамо и имућних олштина, које he моћи саме да поднесу сав терет за овај свој обилан, може да се каже, делокруг, али- имамо и области, које де he моћи да приме на себе тако велики терет. Ми имамо сиромашних области. које не he моhn саме до себи да дрихвате веће задатке самоуправдих тела. Стога мислим, да би требало лредвидети такве случајеве и да би с тога у овај члан требало лредвидети ту могућност: како he се noMohn самоуправним телима, ако она не буду кадра да сама прихвате и изведу све своје самоуправне -за-

датке. С тога бих ja био слободан да предложим овакву додуду члану 63.: »Ако доједине лобројаис послове не би могла област извести својим средствима, држава he ла захтев обласне скукштине, а ло одлуци Народне Скупштине дати потребна средства или извршење тих по■слова сама предузети.« То је што сам имао да кажем код овога члана 63. и молим, да се овај мој предлог има на уму. Предоедник др. Момчило Нинчић: Ово, што ви предлажете, ушло је у редакцију првога става. Тамо je предвиђено, каква су фиданцијска средства, која држава ставља на расположење областима, а ■остало je да се ближе олредели законом. To he све завлсити од тога, колике н какве буду дотичне области. Има реч г. Ђоновић. Јован Ђоновић: Ja се слажем.са г. Аврахпвићем и г. Дулибићем, да овоме члану треба додати одредбу: да се самоуправе брину о унапређењу и осталих грана радиности, а не само о пољолрлвреди. Затим, господо, пошто су самоудравама дати и такви послови,. који често могу и дрелазити њихову финансијску моћ, дрелазити њихов редзван буџет, нарочито буџет за јавне радове, то би овај члан требало допунити, да се самоудраве могу домоћи на тај начин, што he им се дати драво, да могу дравити зајмове. Ако им то право не дате, ви сте им онда одузели, слособност акције на лодизан>у..и вршењу јавних радова. Јавних радова нема без великих средстава, која се не могу добиги из обичних редовиих дрихода. (Др. Жерјав: 0 томе је реч тамо, где се говори о управи обласним имањем). Не мислите ваљда да они продају та имања, да да зидају жељезнице и дутеве? Ја мислим, да самоулравним телима треба дати лраво, да за своје јавне радове могу лравити и зајмове, као што је то већидо сада, код насуСрбији, бидо. Ако им то право не дамо, онда оде неће моћи извршивати своје велике дужности, које смо им дали. Затим, кад су већ поређана права, која су дата еамоулрави, требало је казати, да оне имају лрава да постављају своје самоуправно чиновнијПтво. Овде се каже, да he самоулравне лослове вршити самоудравни органи. Али ко поставља те зргане? То треба да се каже. Но, ja сам хтео да говорим о томе, што je већ казао г. Аврамовић, да има области. које су по активитету своје лродукције толико слабе, да своју самоулраву не he моћп одржати.. Стога неолходно је лотребно, да се каже, да такве самоуправе, које својим солственим сдагама не могу да се одрже, да је држава дужна да их помогне. Ако то пе учидимо, биће обласних самоулрава у дашој земљи, које he врло брзо тражити саме да се укину, јер не he моћл да раде ндшта. Да не би дошло до тога и да не би самоуправди систем дошао у поједишш деловима земље, до апсурдума, треба предвидети, да he их држава потпомоћл, ако не могу својим сопственим средствима да одрже своју самоуправу и одговоре својим дужностима. Ово сам имао да приметим о члану 63. и у интересу државе, и у интересу самоуправе. Председник др. Момчило Нинчић: Има реч г. Милорад Вујнчић. Милорад Вујичић: Да би самоуправа као корелатив државе могла да функционише на корист државе као део целине, потребно је да се иепуне три услова. Први је услов, да је народ свестан, да 21