Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

164

Стенографске белешке

Павле Павловић: Гослодо, велики су задаци општин. самоуправе и самоулраве у оплгге. ДокЈвнекад то ВИЛI6 злачило борбу лачеллу, борити се за самоуправу, док је то некад значило готово искључиво борбу политичку против саме власти и све влаоти централне и државле улраве, дотле данас борити |е за самоулраву злачи борити се за ствараае основне могућностл развитка л жлвота. После светског рата општинске самоуправе и у опште самоулраве огранлчених једилица треба да буду она полуга, која he обновити жлвот и лривреде и културе л лросвете л свега другог развитка. Веллке државле заједнице бивају баш због тога лпо се ловећавају и код нас бивају баш због тога леспособле да врше те детаљне, али лајзначајније и најословније задатке л функције у друштву. И ми гидимо далас да у борбл против скупоће држава не може да учили ни један јачл потез а да толе би личило на атак уозблљли атак противу лриватне својтше. Држава суревњлво чува тај прллцип приватне својиле. II будући да државом управљају све влше и све чешће људл, који су, да ле речем, искључиво такви људи, који су банкократи и велике капиталисте л поседници, јавља ‘се дакле с те стране нужда да неко, који није тако идолопоклонички наклоњен приватлој својлни узме нешто бар ако не пелокуппу иницијативу у борби противу злоулотреба државпих, у борбл противу скупоће. To може само самоуправна једивлца учинитл. Ми данас, гослодо, имамо потребу у великим. градовима за стварањем олштиноких предузећа, радионица, за лзраду обуhe, за израду одела, за израду и прераду животних ламирница. Свето скула не могу ценити људи, који -бирају на једном рђавом изборном систему и зако■ ну, какав је данас у Србији л у Југославији, који бирају само свлашћеле грађанске редове. Ви видите, да је свакл град лостао тесан, физички тесан да примл у себи млогобројне пролетерске бегунце, који из поруптеног л екслроприсалог села ратом уништеле лривреде на селу беже у градове. Ти људи у грацовлма не долазе ли ла који пачлл до изражаја код .олштилских избора. Они ne могу да уђу у лредсаавничко тело и ,не могу тамо да пошљу своје лредставлике, који he битно л радикалло утицатл на судблну града, ла судбину комулалне полигике у граду. Ми у Београду лмамо лети, а такав је случај и у Загребу, и у Љубљани, и у Сарајеву, и у Суботицл, z у Новом Саду, ми имамо лети на пр. од пролећа па до јесепи позле мобиллсало лек јллко пута више радника и сиротиње лего bito to видлмо зими. И ако се догоде оплггилски лзбори у то доба привредле сезоне, опда he све те масе морати лосматрати са уллце изборлу борбу п кампаљу, јер оне не могу суделовати у борби. Ми тражлмо, да се у лараграф 63. унес-е додатак, који фе јамчлти, да ле ове самоуправе битл уређеле на начелу лдборлом. т. ј. да у ствари лма да буду уређене ca јпштим правом гласа датим и за жене. Жене треба да учествују у избору бар самоуправлих једилица,кад већ лемају ту cpehy, да им љлхови синови у Koti тгатуалтл призлају право учешћа у изборима и право да буду изабране у државним општим лзборлма. Бар у општинама треба желама долустити то лраво и онда he се само на тај начин латератл олштинске самоуправе да врше своје прлвредле п сбцијалне функције у општини, ако се свима сиротним ■ становлицима na и женама да изббрно право у оллгте. Господо, ја памтим Београд, no несрећи запамтио сам га ако ллко од вас није бло у могућлоети

да види ja сам видео, да је Београд храњен јшилијативом и физичким напорлма београдсклх жена, разуме се не гослођа. У годинама 1915.-1916.-1917. и 1918. било је неколико хиљада београдских жеиа, које су често лутовале до Омедерева и Гроцке и ишле и до Младеновца кријући се кроз кукурузе и шуме, спавајући no неколико ноћи по шумама, док не стиглу тамо и овамо, да би донеле неки ђак брашна. (Чује се: Све су се жене тако'патиле). Алл госпође то лису радиле, па ипак ми тражимо и за њих право гласа, и то безусловно право гласа. Ja истичем оно што се може истаћи. Ja на среhy нисам жена и не може се рећи да сам њихов лристалица и да xohy да их похвалим. Господо, тамо женама су аустријски жандарми, хватајући их као хајдуке и одметнике ло друмовима, шишали целе косе, тукли их и ислребијали. Ја знам случајева, где су девојчице умирале ла чесми, лошто су се наплле хладне воде, после огромних физичких налора л са таквим порушеним организмом подлегле смртлом ударцу служећи граду и прехрани љеглвога становништва. И, господо, ако се тим женама не да право гласа код олштинских самоулрава, онда ту, господо, лема самоуправа, него је ту онда само једна лаж од самоуправа. Само онда, господо, кад 100 ло сто.пулолетних'становника муптких и женских доблје право гласа за олштинске изборе, само онда he општинска управа имати један покретач, једну неодољиву силу, која he лх терати да политику самоулраве спроводе у демократском смислу и за љу раде. фактично. Господо, ми неможемр да унапредимо градове због тога, што немамо самоулрава. Ако се, гозподо, самоуправи ле да могућност да развије своју иницијативу у том погледу, олда мл нлкада лећемо иматл добрих градова и добрих уређеља. У Београду ла пр., општипа са оваквим законом о Јпштлнама какав је до сада бло, могла је створити само милијонера л алераше. али никад стварпога напретка у својим општинским радовима. Општа је појава, да од уређења вароши имања добијају много у повећању вредностл, алл зато оппгтинске самоуправе, овакве какве су, не могу тај терет за развијање и унапређлвање вароши да пребаце на сопственпке и лмања којл једило од њлх добпјају лепосредне корлсти материјалне, него налротлв све те терете пребацују на сирото становништво. Ми смо некл дан изгласали оплгтлпл зајам од 30,000.000 динара за полравку варошл, го je већина општинског одбора учлвлла. Да, господо, изгласан је зајам, али се није постарало, да се нађе подлога за покриће тога зајма. II тај зајам лма да ллаћа и ллвалид и беспослели радник и удовлца са десетеро нејаке деце и просјак с-а улице лма да rr.iaha тај лорез, којл he повечати вредност лмаља. Ми тражимо, да се код одређлваља члана 63. областним флнансијама- даду гаралције, даћетоблти подмирено ла један лормалан савремен лачип, оптерећујући богатство л имања. Господо, општинска самоуправа л у ошлте самоуправе какве данас лмамо, јесу рамо једна карикатура од самоуправе. Сваки министар лолиције је јачл сам за себе од свих ошптинских с-амоулравних једиллца у земљл. Што он xohe с њима може урадити. Ми смо видели у Хрватској и Славоллји, па влдимо л у Србијл и Македолији, да олштилске управе збацују Мпнлстри поллцпје, ако им се оне ле свиђају, да се избори ■општлнски понлшгавају насилно л да се воља народа у тим тобожљлм оп-