Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : III. Debata u pojedinostima o Nacrtu Ustava

XXXVIII. седница 23. марта 1921. године

163

господин Свободан Јовановић, кад је практично радио на израдои овога Устава за владе госдЈднна Стојана Протића, олда je лредвиђао друкчију самоудраву, дего -како би била по оној дефиницији, какову je ол дао. (Глас: Мења се). 11е, него што јеживот живот, а фллозофија друго. Госдодан (Јтојап Протић отишао је даље у својем дројекту, отишао је даље него владин .нацрт и даље од и једнога свога политдчкога дријатеља. Он дије схватио самоудраву, како су ју теоретичари схватили. II он није на ужу ,самоуправу пренео све функције, које лначе држава врши. 11 госдодин Протић je дредвидио, да he држава задржати у својдм рукама многе дослове, a неке друге he предати у руке самоудраве. Сад je господо то урађено и у лредлогу Бладе госп. lianiHha. Ту here видети да се као кослови самоуправни ређају- олл, који се тичу само места. Чиии ми се да је у главном лобројадо све оно, што је требало побројати. Помелућу вам на пр. занате, да Ои и њлх требало добројати, али занати ниду као дољска прлвреда. Занатл су у целој. држави и због царинскога јединства и другога јединства и законодавства, много више зависни од целине државде него земљорадња. 11 лрема томе идак је потребно као год за лндустрију фабрлчку, тако бар и за један део заната, да држава води старање и бригу и да то задржи у својим рукама. Али то не значи, да држава мали део послова неће моћи поверити и самоуправним једлндцама. Према предлогу, како се овде предвиђа, држава од онога што је за себе резервлсала дреноси нешто ла самоудравне •јединице. То се само по себи разуме и то има чак и у онлм државама, чији Устав не предвиђа .самоуправле јединлце. Друкчије не може ли бити. И у најалсолутизтичкиј-им земљама, ако хоћете чаку турској царевили, ла се је на одштине преносио један део послзва, Koja je требала држава да врши. То јел овдеими смо видели, да je предвиђено, не само да he самоулр гвне власти радити лослове месне природе, лего да he држава сарађивати на томе, да пораде и на чисто државним пословима, као на пр. школама. II јасно је да у школама, о њиховом развитку и целокушгој спреми, брига припада држави. Ми се сви у "томе слажемо. Ту мислим нема никакве разлике међу нама. Ја сам г. дра. Шимрака схватио друкчије него што га је схватио г. Кристан. Г. Шимрак ле жали, што није дато школство у пуну власт самоулравним једлницама, него што дије боље одређено и више неко право самоуправама дато, него што би се могло тумачељем ове уставне одредбе - схвагитч. Свакако је јасно, да јеипоовоме пројектуило самој прлроди ствари, да би један дио оних послова, које је држава резервисала за себе, разделила гамоулравним јединицама. Ja ћу сдоменути један лример за Србију специјално, који у мањој мери вреди и за остале земље. У нас су олштине биле сасвим самоуправне, али су радиле више државних послова него спел;ијално својих локалних. Што су само код нас опћине радиле за државне финансије? ѓБима је ловерело купљење пореза и намета државних и многи други финансијски послови државни, ла осим тога у Србији 'свуда један велики део војких послова, сачињавање војних спискова и осталих всјних ствари, поверено је општинама. Од општине све лочиље и излази. Ту се најлепше види примена и остварење принципа, да народ преко изабраних лосланика не свршава само своје, него и опште државне послове' у колико их њему држава поверава.

To треба да буде баш из оних разлога о којима смо јуче говорили, а лиз оних о ќојима још нисмо говорили, a то je о потреби тога нашега уједначавања и о лотреби уклањања извесних делова онога, што нам је лрошлост оставила. То јест да морамо задржати за државу неке послове и неиредати их у руке самоудравним јединицама онако, како је то у Елглеској и у неким другим државама; јер истерати дринцил да се сви послови државни у једној области т. ј. у области једне самоуправне. јединице повере самоулравној власти, довело би до. аисурда. И ми би се сложлли да се војска не може поверити самоуправним једивицама, исто тако да се и одште државна жељезница не може поверити самоудравним јединицама. Исто тако се ни чување граница и царинске линије не могу поверити самоуправним једидицама. Има тако луно лослова, које дри на;либералнијем тумачењу начела самоуправе државна целина не може да ислусти из својих руку и да их лрелесе ла самоуправне јединице. Зато ја млзлим, да је овим одредбама у овом члану, бар за сада можемо казати, илак дрилично нађена она мера, до које се у нас могло ићи. Ja се слажем са госдодом, која су замерада да лије јасно како треба да буде прлказана власт самоуправних јединица у логледу стварања љихових финансијских извора, јер да их нисмо обезбедили и да држава сувише абоорбира финансијске изворе за себе тако, да администрагивном животу самоуправних јединица не остане у том логледу никаква могућност. И ми смо сваки дојединац о том бригу бринули, али нико од нас није дошао до резултата што би требало у том погледу ■овде одредити. Зашто? Зато, што то литање није лроучено и јер још нисмо на чисту ни са државним финансијама какве he бити и лгго he све узети кас лоље свога црпљења. .0 тим мање смо на чисту, како he све бити л;рпљеље за самоулравне финансије. И зато се морамо ограничити, да ово овакво геЦерално кажем, и да оставим будућности, да она то расправи и реши. Иначе ми можемо да примимо лредлог г. Аврамбвића. Ja га примам na молим и другу господу, да за њега гласују, јер тим се не ирејудицира ништа, јер he држава у појединим случајевима лритицати самоуправним јединицама у noMoh ca финансијским средствима. И кад се слажемо да he то тако бити, оида можемо то и написати. Зато нема никакве сметње, и кад се буду финан-зије самоуправлих јединица здраво засновале и израдиле како треба и у том случају остаће факат, да у нашој отаџбини има делова, који су до својој природи сиромашвдји наслрама осталихикоји се својим средствима алсолутно леби могли издржавати. Неко је споменуо Далмацију; то је дозната ствар, ма да се ја надам, да he с временом Далмација бити друго нешто, у дривредном погледу него што је данас; али има и других крајева као што Санџак и Црна Гора, и мл врло добро знамо, да ти крајеви као и још неки други као заладна Босна не би моглл издржати оне терете, које им по овом лредлогу Устав намеће. И господо, пошто су и ти чланови наше отаџбине наши и пошто he они свакако нечим другпм накнађавати своју финансијску немоћ и бѕоју привредну сиротињу, то оида целина треба да се у њима постара и да онај јачи помогне своме слабијем брату. И зато мислим да треба да лримимо иредлог г. Аврамовића. Председник др. Момчило Има реч г. Павле Павловић. 21*