Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

133

Na čelu svake oblasti nalazi se veliki župan koga postavlja Kralj i koji upravlja preko državnih organa poslovima državne uprave u oblastiT Mojim Ustavni Odbor da primi ovu stilizaciju čl. 95. Predsednik D-r M. Ninčić: Tako bi imao da glasi 95. član. Reč ima g. Djonović. Jovan Djonović: Jasam želeo jedno objašnjenje. Želim, da mi g. Ministar objasni: da li se uprava vrši preko oblasti, okruga, srezova i opština? Takodje bih želeo da mi se objasni: da li su okruži ostavljeni i kao samoupravne jedinice? Da li ćemo mi onda imati četiri samouprave, kao što imamo četiri upravna faktora? To bih želeo da mi objasni g. Ministar.. Ministar za KonstituanUi Marko Trifković: Nećemo imati četiri samouprave. Mi ćemo imati opštine kao čisto samoupravne jedinice. Okruži, će biti kao inspekcije državne vlasti, i neće biti samoupravne jedinice. Srezovi i oblasti biće i upravne i samoupravne jedinice. Imaćemo jedne čisto samoupravne jedinice i jedne čisto državne jedinice. Srezovi i oblasti biće i samoupravne i upravne jedinice. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Posle ovih napomena, ja bih hteo da konstatujem ovo: da je, čini mi se, utvrdjena još jedna nepotrebna instancija upravna, četvrta, a to je, gospodo, mnogo. Dosta je da imamo oblasti, srezove i opštine. Utvrdjivanje okruga, kao upravnih jedinica, jedan je raskoš, jedan luksuz, koji naša zemlja ne može izdržati. Stvaranje jedne instancije upravne, to znači da se mora imati i upravno činovništvo, a pored ovoga činovništva što imamo, stvarati još i nešto više, to je luksuz, koji naša zemlja teško može izdržati. Zato, izbacimo to, pa neka ostane po staroj redakciji, da imamo svega tri upravne jedinice, jer ćemo, na taj način, imati mnogo manje činovništva. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Mihajlo Avramović. Mihajlo Avramović: Gospodo, ja sam i prošloga puta kazao, kad je bilo reči u Ustavnom Odboru o ovome članu, zašto u njemu ne treba da ostane i broj. Kad se stane na gledište principa geografskih, socijalnih i ekonomskih, onda je dovoljno to da posluži za kriterijum za odredjivanje kolika će koja oblast biti. Držim da je to posve dovoljno. Držim da ovaj nov elemenat koji se unosi, brojevi, da kvare odnose koji daju ona tri principa. Upravo, ovo nije nikakav elemenat, nego je ovo jedna stvar koja unosi zabunu i remeti principe. Šta će da se radi u tom slučaju ako se po ovima trima principima utvrdi, da oblast treba da bude tolika i tolika, ako ona onda predje za nekoliko hiljada stanovnika, nego što je ovde predvidjeno, hoće li se onda pozivati Skupština da se menja Ustav? To bi bio jedan vrlo skup posao, jedna suvišna [stvar i na kraju krajeva jedan posao koji bi nesumnjivo posle kad se Ustav donese dokazao, da ovaj elemenat nije bio u saglasnosti sa onim principima. Ja sam izneo razloge zbog kojih se ne može to dvoje da pomiri. Jer ako se ide za geografskim medjama, onda na odredjivanje kolika će medja biti za jednu oblast, utiču i saobraćajna sredstva i podneblje, pa i kultura jednoga kraja, da li u njemu preovladjuje voćarstvo ili stočarstvo i t.d. Ako se ide za ekonomskim principima tu isto tako, pored svih ovih obzira koje sam spomenuo malo pre, još utiče i sama izloženost pojedinih provincija poplavama, rekaina koje ih prosecaju, i gradu. Poznato je da grad ne bije podjednako sve pokrajine. I ako bi se desilo da idući za geografskim i ekonomskim principima jedna provincija mora da bude veća od 800.000, zato

što je izložena gradu i poplavama više nego i jedna druga provincija, šta bi onda radili gospodo? Onda ne bi mogli tu oblast da omedjite, i onda bi morali da pozivate Skupštinu samo zbog toga pitanja. Osim ovoga ima jedno drugo pitanje čisto plemenske prirode, jer mi imamo krajeva koju su najviše uznemirenu zbog ovakvih stega i ovakvoga vezivanja pitanja o odredjfvanju oblasti. Ja mislim, gospodo, da ta uznemiravanja treba da nestanu, da mi treba mesto uzmeniravanja da unesemo izvesnu dozu umirenja. I kad brojevi sami ništa ne odredjuju, jer su glavna ova tri principa, onda radi spokojstva i radi unutrašnjega plemenskoga mira, treba da izostavimo brojeve. Gospoda iz Vojvodine vrlo dobro znaju šta je sve na pomolu kod njih, kakve se ruke pružaju da poremete mir koji nam je potreban. Neće biti potrebno da naglašavam ove pojave. Mi imamo puno problema za rešavanje: imamo socijalne i ekonomske probleme i druge, da ih sve ne pominjem. Ja mislim, da će ti problemi zadati toliko posla, oduzeti toliko vremena i stvoriti tolike potrese, da je apsolutno nepotrebno da još i plemenske nemire raspaljujemo. Stoga apelujem da još jednom razmislite pre nego što donesete odluku da li će pored pomenutih principa ostati još i broj. Ja držim, da su ovi principi potpuno dovoljni. I ako se ide samo za ova tri principa imamo dovoljno garancije, da se neće desiti ono, od čega neka gospoda strahuju. Ako se ide po principima socijalnim i ekonomskim, nikada se neće doći do istorijskih granica, nego naprotiv do drugih granica, geografskih ili ekonomskih. Gospodo, još jednom apelujem na vas, pre nego donesete svoj sud, da ne unosete klice za nova uznemirenja, jer podela zemlje na oblasti po brojevima ničemu ne doprinosi. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč gospodin Pavle Andjelić. Pavle Hndjelić: Gospodo, ja sam protiv ove nove redakcije člana 95. da se zemlja podeli na četiri upravne jedinice, a naročito podela, koja je sada dodata na okruge. Ja se sećam iz starog radikalnog programa, da je bilo predvidjeno da se ukinu načelstva, a sada je došla prilika, da ukinemo okruge i da smanjimo činovništvo, što smo narodu obećavali. I sada, gospodo, ne treba poreći ono, što smo narodu obećali. Stoga bih molio da se iz Ustava izbaci ustanova ove četiri jedinice, nego da ostanu samo tri upravne i samoupravne jedinice. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč gospodin Vojislav Lazič. V, Lazič: Gospodo, i mi se ne slažemo sa stvaranjem još ove četvrte instancije, i ne samo što se ne slažemo nego konstatujemo, da je nezgodnim putem ona ovde i unesena. Ovaj je član bio na pretresu pred Ustavotvornom Skupštinom i zna se zašto je vraćen, vraćen je samo za pojedine stvari a ne za stvaranje još nove instancije. Znači da bi smo mi sada trebali ponovo da otvorimo diskusiju povodom ovog odborskog izveštaja u Ustavotvornoj. Skupštini i da ponovo opet diskutujemo ovaj odeljak, jer se ovde sada pojavilo nešto novo što ranije nije bilo, i predlaže se nešto što Ustavotvorna Skupština nije ni mislila da se to može ponovo pojaviti. Po amandmanima koji su podnešeni, niko nije zahtevao ustanovu te četvrte instancije, i na jedanput se ona pojavljuje. Ko je predlaže? Predlaže je vlada, pred kojom je bio ovaj nacrt nekoliko puta. Ona ga je učinila u prvo svoje vreme, pa je onda sudelovala u odborskim radnjama, pa je sudelovala i prilikom i specijalne i načelne debate i nikad nije izjavila da ima želju da übaci još ovu četvrtu instanciju. I na jedanput pri kraju, kad je debata po odeljku završena, übacuje