Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

I. Na prvom sastanku skupštinskom posle proglašenja Ustava. Prestolonaslednik Aleksandar kao namesnik Kralja Petra I. u smislu člana 33. Ustava polaže zakletvu: „U ime Njegovog Veličanstva Kralja Petra 1., zaklinjem se svemogućim Bogom, da ću Ustav nepovredan držati, da ću po njemu i zakonima vladati, da ću čuvati jedinstvo naroda, nezavisnost države i celinu državne oblasti, i da ću u svima svojim težnjama i delima, dobro naroda pred očima imati. Tako mi Gospod Bog pomogao! Amin!" Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović radi izjave. Jovan Djonović: Ja prvo nisam za monarhiju. Ja sam republikanac. To se zna i radi toga, što se zna, hoću da izjavim, da sam protiv člana 1. Ja sam protiv ustanove monarhije, pa prema tome konsekvento protivan i ovome članu. D-r Živko Jovanovič : Kao zastupnik i predstvanik grupe koja je za Sovjetsku Republiku, prema tome kao protivnik monarhije, ja sam uopšte protivan ovom prvom članu u toliko, u koliko on uopšte predvidja odnos monarha prema ostalim organima vlasti i prema narodu. Ali, kad već postoji monarhija, zadržavajući, razume se, pravo i dužnost da se protivu te ustanove i dalje borimo, ja smatram da je ne samo sada bilo potrebno naglasiti tu stvar da se monarh ima da zakune skupštini, nego je još ’u početku trebalo naglasiti i drugi jedan princip: da se skupština ne zaklinje kralju. Zbog toga, i zbog onog prvog principijelnog gledišta, ja ću glasati protiv ovog člana. Edbin Kristan: Ja sasvim kratko izjavljujem: kao socijaliste, mi smo republikanci, i zato ne mogu glasati za ovaj član. Predsednik D-r M. Ninčić: Pošto je diskusija zaključena, ja stavljam na glasanje čl. I. prelaznih naredjenja. Gospoda koja su za to da se ovaj član primi, neka izvole sedeti, a koja su protiv, neka izvole ustati (Večina sedi.) Objavljujem da je član I. primljen većinom glasova. Izvolite čuti član ii. Sekretar Milan Bošković čita član 11. prelaznih naredjenja, koji glasi: „Nakon toga narodni poslanici predaće Predsedništvu pismenu zakletvu. Zakletva glasi: „Ја (ime), zaklinjem se svemogućim Bogom i svim što mi je po zakonu najsvetije i na ovom svetu najmilije, da ću se u svom poslaničkom radu Ustava pridržavati, i da ću dobro Kralja i naroda i jedinstvo države, po mojoj duši i mojem znanju, uvek pred očima imati.“ Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Radonjič. D-r Jovan Radonjič: Ja bih gospodo, predložio da se prvi stav ovoga člana izmeni tako, da otpadne reč ~pismenu". Ja mislim da je najlepše da narodni poslanici naše Skupštine, koja je sastavljena iz članova raznih konfesija, polažu tu zakletvu pred Predsedništvom i s toga bih predložio da se ovaj član izmeni u tom smislu. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reć g. Djonović. Jovan Djonović: Ja smatram da je direktno smešno unositi makar i u prelazna naredjenja odredbu, da poslanici moraju da polažu zakletvu, pa još da se kunu svemogućim Bogom i da će dobro Kralja imati pred očima! Prvo, gospodo, ovde ima ljudi koji su slobodni mislioci, koji ne veruju u ovog hrišćanskog Boga, kojim će biti prisiljeni da se ovde zaklinju, niti veruju možda ni u Muhameda kako se njima ovde zaklinje. Zašto, gospodo, forsirati te ljude da se kunu u ono, u šta sami ne vjeruju? To je direktno smešno. Stenografske beleške

Zatim, ima ljudi koji su antimonarhiste, upravo koji su republikanci. Te ljude opet forsirati da se zaklinju kralju na vernost, i da će raditi za dobro kralja to je žalosno, to je atak na slobodu uverenja. Mislim da bi bilo bolje mesto zakletve uneti odredbu: da će poslanici dati svoju časnu reč, i to pred predsednikom Skupštine, a ne pred sveštenim licima, da će se u svom poslaničkom radu rukovoditi samo dobrom naroda i dobrom države, da će čuvati Ustav i t. d. Dakle, ja mislim da bi mesto zakletve trebalo uneti takvu odredbu. Ja molim Ustavni Odbor da primi ove razloge da izmeni odredbu o zakletvi kao jedan anakronizam koji ne treba unositi u Ustav. Neka poslanici dadu svoju svečanu izjavu mesto zakletve, i to je dovoljno. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Kristan. Etbin Kristan; Ja se s tim slažem i ja bih želeo da se ovo ne shvata kao jedna izjava ljudi, koji su za republiku, nego da promislimo, da zbilja ne živimo više u srednjem veku. Ja ne znam, koju svrhu takva zakletva napokon ima. Ako se prilike prornene i ako ono na što se ovdje zastupnici kunu, ne bude više umesilo, ako prilike same to ne budu mogle uzdržavati, gospodo, nema nikakve zakletve na svetu, koja bi mogla da zadrži te dogadjaje. S druge strane, vi tražite od ljudi, da se kunu po nekim propisima, koje veliki deo članova današnje skupštine može da odobrava, a o kojima ne znam kako će misliti oni, koji će kasnije izabrani biti. Gospodo, ako pročitate tekst te zakletve malko kritičnije, ja držim, vi čete mi morati sami priznati da ovo sa modernim duhom ne može biti u skladu. „Zaklinjem se Bogu“. Imade i ateista, gospodo. Ja sam to čuo u ovoj skupštini poslanika, koji je rekao u lice predsedniku vlade odnosno tadašnjemu predsedniku Skupštine, ja ne verujem u Boga, a vi tražite od mene, da se ja kunem Bogu. Ako vam taj čovek sam veli to koliko možete verovati, da će takova prisega vrediti, Osim toga ovo zvuči apsolutno srednjeveški. „Ono što mi je najmilije na svetu, to su nekakve formule, kojima na prosto će se ljudi izvan ove Skupštine i izvan ove zemlje smijati. (Glas „tradicije!“) Mi smo dosta ovdje čuli, da stvaramo jednu novu državu, pa je trebalo rušiti druge tradicije, a ja držim, ovakove formalne tradicije ne mogu se više tražiti, da ostanu u životu, kad ih je život prešao. Ja se potpuno slažem i ja bi apelirao na vas da se zadovoljite, kako je u drugim parlamentima, jednom izjavom jednim obećanjem, koje izabrani zastupnik daje predsedniku, da će vršiti svoje dužnosti prema ustavu i zakonu. Ja mislim, da bi to dosta bilo. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reč gospodin Živko Jovanovič. D-r Živko Jovanovič: Kao komunista ja sam u opšte protiv zakletve i u ime ne samo komuniste nego u ime sviju slobodoumnih ljudi ja izjavlujem da moram biti protiv jedne ustanove, protiv jedne ustanove, protiv jedne formule, koja je ostatak prošlosti, ostatak koji se okamenio i koji više nikakvoga smisla ni raison d etre nema. I ne samo potome, što se kaže ovdje da se zaklinjem na vernost Kralju, jer ovu vernost mi republikanci priznati ne možemo, nego i potom što se niko ne pridržava i ne misli pridržavati i nije nikada pridržavao svoje zakletve, ni onaj koji je verujući obećavao, ni onaj, koji ne veruju u zakletvu. I radikali i drugi pogazili su vernost bivšemu Kralju. Jer kad d dju u sukob interesi Kralja i interesi naroda, a oni vrlo često dolaze u sukob, mi se ne možemo zakleti na vernost i jednom i drugom; okrenuti u korist i jednoga i drugoga; mi ćemo postupiti protiv 3