Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

16

XLIII. sednica 1. aprila 1921. godine

čuva šume i državne vlasti, koja sa gledišta državnoga čuva šume. Tu će biti najbolje da se ode na jednotračni sistem, jer tu biva konkurencija pa se dešava, da državna nadleštva kažu da nisu nadležna, a autonomna nadleštva teraju ljude u državno nadleštvo. Jedna struja državnoga odbora htela je da za jedne iste struke, paralelne struke, bude jedna vrsta činovnika, da se oni podržave. Ali ova struja nije pobedila i radi toga se prepustilo zakonu o ustrojstvu oblasti da reši ova sporna pitanja kako bude najpraktičnije. Ako se uzme da se zakonom predvidi za iste struke samoupravne i državne delokrug, onda se time ne isključuje da bude i samoupravnih nadleštava. Njih će biti u svakom slučaju u jednotračnom sistemu, potpuno provedenom; biće i činovnika koji će biti potpuno samoupravni i oblasni činovnici. Recimo kod oblasnih preduzeća, oni će biti stalni samo oblasni činovnici, ali tamo gde je nadleštvo ili kako Nemci kažu Amt, praktično je po našem mišlenju da imamo zajednički ured nadleštvo da narod ne bi tražio ko je nadležan ako nije nadležan. Pitanje jednotračnog i dvotračnog sistema nije rešeno u Ustavu, ali je dato zakonodavcu da može za neke struke, paralelne struke predvideti jednotračni sistem. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović radi izjave. Jovan Djonović: Ja nisam zadovoljan i ako ćete dopustiti, ja ću reći zašto. Predsednik D-r M. Ninčić: Diskusija ne može ponovo da se otvara, ali radi izjave možete govoriti. Jovan Djonović: Samoupravama i njihovim činovnicima treba ostaviti pravo da se bave svojim poslovima, a državni organi u samoupravama imaju da se bave samo državnim poslovima. Državni inžinjeri će voditi računa o državnim putevima i železnicama, a samoupravni inžinjeri o oblasnim putevima i železnicama. Uzmimo za primer baš zakon o lovu. Ko će prestupe kazniti? Kazniće samoupravne vlasti; (Čuje se: Ne) Zašto da se i tu meša državna vlast? Ja bih te stvari podelio, pa neka samouprava vodi računa o svojim stvarima preko svojih organa, a država neka svoje- stvari raspravlja opet preko svojih organa. Ja bih dakle to tako udesio i za to se slažem sa g. Ministrom i milo će mi biti, ako on to primi ovako i posle objašnjenja g. Žerjava. G. Žerjav: Vi hoćete da uvedete oblasnu žandarmeriju. D-r Janko Šimrak: Ako se samouprava bude ovako uredila, onda će to u stvari biti uništenje samouprave. Ljuba Jovanovič: Ja bih ovde predložio dve izmene, koje mogu zadovoljiti i ono, što gospoda žele. Dakle, u trećem stavu kazao bih: „Zakonom se po izuzetku mogu predvideti za iste struke samoupravnog i državnog delokruga u oblasti zajednička nadleštva." Dakle, da se kaže da je ovo samo po izuzetku, tako da nikome ne bi izgledalo da se ovim ide na uništavanje samouprave. To je jedno. Drugo, dodao bih, tamo gde se odredjuje koje će poslove vršiti veliki župan, ovo: „Zakon odredjuje koje poslove iz državnoga delokruga rešava veliki župan ili „koje državne poslove", kako hoćete. Predsednik D-r M, Ninčić: Ima reč g. Živko Jovanovič. D-r Živko Jovanovič: Pošto nam je zabranjeno da o ovom pitanju dalje govorimo, jer je diskusija zakjučena, ja ću dati samo izjavu radi motivacije: zašto glasam protiv. Izjavljujem, dakle, da se slažem sa predlogom g. Djonovića radi zaštite samouprave, koju ova treća alineje ovoga člana ugrožava.

Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Kurbegovič. Fehitn Kurbegović: Sasvim je razumljivo ovo, što gospoda žele, jer će se zaista desiti to, da će u jednom kotaru pored državnoga inžinjera biti i oblasni inženjer, a tako isto da će oni imati da rade često jedan te isti posao. Zato nalazim da je neumesno da za jedan isti posao mogu biti uposlene dve osobe, koje pretstavljaju razne vlasti. Biće, n., pr., mesta gde će biti i državni lečnik i opštinski lečnik i kotarski lečnik, a to je nepotrebno. To samo može izazvati nepotrebne troškove. Biće isto tako pored poreznih ureda i blagajnica za naplaćivanje i to iz državnih i oblasnih, a to je nepotrebno, jer se time nameće narodu više tereta. Zato držim da treba uzeti za bazu redakciju, koju je predložio g. Ljuba Jovanovič: da se mogu ustaviti zajednički organi, tako da se spaja zvanje samoupravnih i zvanje državnih organa. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Šimrak. D-r Janko Šimrak: Predloži, koji su ovde izneti ne obaraju našu argumentaciju. N. pr., što se tiče šumara, ako samouprava ima svoje šume, imaće i svoga šumara. Naše samouprave obično imaju svoje šumare, a država opet za svoje šume ima svoga šumara. Mi tamo imamo tako malo šuma da se tih stvari ne treba da bojimo. Mi hoćemo ovo, ako jedna oblast ima svoje imanje ili svoju šumu, ona mora imati i svoga organa, i tu se ne može dogoditi, da država kaže: ovde mora biti zajedničko nadleštvo, pa da na taj način izigra samoupravu. Drugi primer, koji se tiče lekara. Taj slučaj ovde nije zgodno naveden. Ako u jednoj oblasti država ima svoga lekara, oblast ga neće postavljati i neće ga plaćati. Što se tiče žandarmerije, ova stvar ovde ne spada a da će samouprava imati svoju domaću policiju kao što opština ima svoje stražare, to je sigurno, jer država ima svoje žandarme ali da će i opštine imati svoje neke stražare policiju, to se po sebi razume. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Mi se svi ovde slažemo i prilično smo se sporazumeli. Ovde se radi u Ustavnom Odboru sasvim sporazumno i sasvim složno, i izgleda mi, da je gospodin Ljubajovanović našao jednu najsrećniju ideju za rešenje ovoga pitanja. On predlaže, da se izuzetno mogu ustanoviti zajednički organi. Ja mislim, da bi se tim g. Šimrak mogao zadovoljiti i da to može primiti. (D-r Šimrak: Ja to primam:) Tako isto što se tiče velikog župana, da će zakon da odredi, koje poslove ima on da radi, ja mislim, da i to prihvatimo tako, da o ovome više ne diskutujemo, nego da ovu redakciju, koju je predložio g. Jovanovič, primimo jednoglasno. Predsednik D-r M. Ninčić: Stavljam na glasanje ovaj član sa izmenama koje je učinio g. Ljuba Jovanovič, a koje je primio i g. Ministar za Konstiiuantu. Ko je za taj član, kako je predložen, taj neka sedi, ako je „protiv" neka ustane. (Većina sedi). Objavljujem, da je ovaj član primljen sa izmenama, na koje je pristao g. Ministar za Konstituantu. Sad bismo imali da predjemo na član 13., ali ovaj član da rezervišemo. Onda nam ostaju samo članovi iz ekonomskih odredaba i članovi koji govore o agrarnoj reformi, a sad da predjemo na prelazna naredjena i da o njima diskutujemo. Molim gospodina sekretara da ih pročita. Sekretar Milan Bošković (čita): Prelaznja naredjenja za nacrt Ustava.