Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beležke

21

XLIV. SEDNICA

USTAVNOG ODBORA USTAVOTVORNE SKUPŠTINE KRALJEVINE SRBA, HRVATA L SLOVENACA Držana 4. aprila 1921. godine u Beogradu.

Predsedavao Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Sekretar Milan Bošković: Početak u 4 časa po podne. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Gospodo, otvaram današnju sednicu. Na dnevnom je redu nastavak diskusije o odredba ma iz prelaznih naredjenja. Ima reč g. Ministar za Konstituantu. Ministar za Konstituantu Marko Trifković: Kao što je poznato Ustavnom Odboru, od prelaznih naredjenja mi smo do sada primili četiri člana. Ostali su svi ostali članovi da se u užem odboru stilizuju i da se postigne sporazum, kako bi mogli posle lakše u ovom odboru da se prime. Medjutim mi smo posle ovoga člana 4. doneli jedan nov član 5. Taj je nov član 5. primljen jednoglasno i evo kako on glasi: „Za izjednačenje zakonodavstva i uprave u zemlji ustarfovljava se kraći postupak: Svi predloži zakonski, koji imaju za predmet izjednačenje zakonodavstva i uprave podneseni bilo od vlade ili od pojedinih poslanika upućuju se preko Predsedništva Skupštine naročitom zakonodavnom odboru sastavljenom od 60 poslanika izabranih po načelu srazmernog predstavništva." Kao što vidite, ovaj zakonodavni odbor se povećava, on je veći nego ovaj odbor koji je imao da pregleda i izradi Ustav. „Izveštaj zakonodavnog odbora sa predlogom koga je odbor usvojio šalje se Narodnoj Skupštini na rešavanje. 0 ovim zakonskim predlozima Skupština glasa jedanput i u celini, primali ih ili odbacuje. Pre glasanja može po jedan predstavnik svake parlamentarne grupe dati kratku izjavu." Ovo je sve uradjeno radi toga da bi se ovakvi zakoni mogli što pre doneti. Zna se da je Skupština i suviše preopterećena poslovima i ovako veliki broj, kao što je 419, teško da bi pored najbolje volje i pored svega najvećeg rada mogli doneti sve one zakone koji su neophodno potrebni, pa se htelo na ovaj način, što se uzeo jedan manji broj, da on pregleda sve to i da on to sve izradi i da se onda Narodnoj Skupštini ostavi pravo da ona to an blok ili primi ili odbaci. „Ovakav kraći postupak za izjednjačenje zakonodavstva i uprave u zemlji može se primeniti za pet godina od dana stupanja na snagu Ustava, ali se taj rok može zakonom i produžiti." Produžiće se ako se nadje da je neophodno potrebno. „Dok traje Ustavotvorna Skupština kao zakonodavna skupština Ustavni Odbor vršiće dužnost ovoga zakonodavnoga Odbora pošto se u smislu odeljka drugog ovog člana ispuni sa još 18 narodnih poslanika". Uzelo se sada da je Ustavni Odbor koji više od dva meseca već radi na Ustavu upoznat sa svima potrebama naše države, da je on tu pročistio svoja mišljenja i da ne bi bilo zgodno menjati .ceo ovaj ustavni Odbor pa dovoditi tu neke nove ljude koji bi došli sada ne upoznati sa ovim poslovima, sa novim pogledima, sa novim mislima i u samoj stvari otežali taj posao, nego

se ostavio ovaj odbor kome se dodaju novi 18 članova te da oni donesu nešto novo. Ovaj odbor je dakle veći nego ovaj Ustavni Odbor i to na posletku i sama važnost ovoga posla koji se Odboru dodeljuje zahteva. Ja bih molio Ustavni Odbor da to primi. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović, Jovan Djonović: Ja moram odmah da kažem, da se sa ovim članom ne slažem, a ne slažem se zato, što smo mi po običaju ostavljali zakonodavcu široke ruke ovim ustavnim projektom, tamo gde nije trebalo, a sada smo našli da je potrebno da suzimo delokrug rada zakonodavne skupštine! Ja se ne slažem sa delegiranjem zakonodavne vlasti, to je jedno; a drugo, ne slažem se, da mi ograničimo buduću redovnu Narodnu Skupštinu u njenom radu, koji je legitiman, i koji izvire iz samog njenog izbora, i iz prava koje smo toj skupštini dali po ovom Ustavu. Radi toga, ja molim odbor da ovaj predlog izmeni tako, da zakonodavni odbor ne može makar on bio i povećan, na sebe primiti prava Narodne Skupštine i da joj ne može uzeti pravo, da ona donosi i diskutuje zakone u celosti i u pojedinostima, kako je to nužno za jedan parlamentarni zakonodavni rad. Ja mislim da neću preterati kad kažem: ako primimo ovaku redakciju za član 5., da postoji bojazan, da smo udavili zakonodavno telo, da smo udavili Narodnu Skupštinu, da smo joj oduzeli ono elementarno pravo, koje ona ima i koje joj pripada. Stoga sam profivu ne samo roka od 5. godina, nego i protivu principa delegiranja zakonodavne vlasti. Protestvujem i tražim da se ovakva odredba izbaci. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Dulibić. D-r Ante Dulibić: Gospodo, odmah moram da kažem da smo mi protiv ovoga člana ovako sastavljenoga. Mi smo stavljeni ižnenada pred jednu sasvim novu odredbu koja znači isključenje Skupštine od svakog zakonodavnog rada. Mi smo protiv svake takve odredbe. Ja priznajem da se radi o velikim zakonima čija je struktura i obsežna i teška i priznajem, da je za takve zakone potrebito da se skrati postupak, ali ovo što je tu naznačeno, to nije skraćenje postupka nego ugušenje parlamentarizma. Po ovom drugom stavu razabire se, da uopšte Ustavotvorna Skupština ili Narodna Skupština koja će doći, neće smeti da raspravlja ni na kakav način bilo u najkraćoj formi, o stanovitim zakonima. Glavno težište rada je preneto sve na ovaj zakonodavni odbor koji se time proširuje. Odbor kao takav tu supstituira Skupštinu. Mi moramo ustati protiv toga iz načelnih razloga a naročito radi načina kako je danas sastavljena naša Ustavotvorna Skupština. Naša Ustavotvorna. Skupština je sakata, jer u njoj fali jedna osmina narodnih poslanika. Ja neću da govorim o razlozima radi kojih su se neka gospoda odalečila od Skupštine i radi kojih oni otklanjaju jednu dužnost da ovdje rade i sudeluju. Ali svakako ističem, da ova okolnost odsustva jednog velikog dela poslanika poremećaje sav razmer stranaka u ovom Ustavnom Odboru. U ovom Ustavnom Odboru gdje same dve grupe imaju relativnu