Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

22

XLIV. sednica 4. aprila 1921. godine

i što više apsolutnu većinu. Pogibelj postoji u tome, da plenum Skupštine ne može da ništa preinači, ništa da predloži, ni da diskutuje, jer se ovdje govori izričito da će Skupština kad joj bude donesen zakon od zakonodavnog odbora, morati u celosti glasovati da li ga prima ili ne. Gospodo, to nije parlamentarno. Vi slobodno skratite postupak u Skupštini, stavimo da se ne može govoriti vpoma dugo, da iz svake grupe može govoriti jedan ili dva to je skraćeni postupak a ovo više nije skraćeni postupak nego ugušivanje parlamentarizma. Ja bih molio gospodu iz većine da to ne učine i sada. Ovo nosi u sebi jednu drugu pogibelj. Ja mislim po samome ustavu trebaće da stvorimo sto novih zakona opsežnih zakona i postoji onda bojazan da će se te zakonske osnove jako hitno doneti i nepromišljeno izglasati i izmeniti Gospodo, pašče na naše pučanstvo i na Srbiju kao i na Dalmaciju i na Maćedoniju kao i na Hrvatsku grad takvih zakona kroz kratko vreme da se naša javnost i narod neće umeti snaći i najviše će stradati državna uprava, koja neće moći odoleti po mome mišljenju tako hitrom radu. Ko zna koliko ima tih zakona i koliko se tih zakona ima da promeni, koliko ima ustanova koje traju od stoleća i sve se to mora promenuti. Ja priznajem da se to mora promenuti ali to se ne srne učiniti hitno i nepromišljeno. Mi moramo stvoriti novo zakone koji moraju biti ako ne bolji od starih zakona onda barem toliko dobri koliko i stari zakoni. Inače idemo unazad Ja sa ovih razloga izjavljujem da sam protivan ovakvom prelaznom naredjenju i isključenju ove Ustavotvorne Skupštine, koliko i u buduće skupštine, od svakog parlamentarnog važnog rada. Ja znam da je ovde predvidjen rok od pet godina, ali predvidjeno je takodje da se ovaj rok može i produžiti. Po tome može nastati i ta pogibelj da ova Narodna Skupština usled ovog zaključka ustavne odredbe prema tome kakve će biti većine i vlade prestane u opšte da bude telo koje mora biti kakvo je u celome svetu. Predsednik D-r Momčilo Ninčić: Ima reć g. Edbin Kristan. Edbin Kristan: Ja naravno ne bih bio protiv da se stvori jedan takav odbor koji bi imao da pomogne Skupštinu, ali bi bilo u redu, da Skupština dobije gotov materijal o kome treba da se odluči. Ali nikako ne mogu da se složim s tim da taj odbor ima da nadoknadi Skupštinu i da joj oduzme njena prava, a to vi gospodo činite ovde time, što se o predlozima koji dolaze iz odbora ne može dalje niti diskutovati. Od svake grupe dozvoljena je jedna kratka izjava. To znači da bi smo si mi morali utvarati da će svaka mudrost Skupštine biti skoncentrisana u odboru i izvan toga odbora nije ništa ostalo. (D-r Slavko Šećerov: Partija će jedno isto gledište zastupati). Nije tako gospodine. Ja si ne utvaram da sam u svojoj partiji jedini pametan čovek i ako sedim u odboru, mogu raditi ono što po svojoj pameti znadem da je dobro. Ali kad iz odbora to dodje u plenum gde su moji drugovi prisutni koji su može biti pametniji ili se oni dosete stvari kojih se ja nisam mogao dosetiti onda ja ne znam zašto njima oduzeti svaku reč. Ovde se jednostavno taj zakonodavni odbor pretvara u Skupštinu. Ja, gospodo, ne bih imao ništa protiv da vi tu Skupštinu smanjite ako mislite da je 419 poslanika mnogo. Kad se svrši Ustav, kaže se, da se ova Skupština može raspustiti i birati ona manja. Dobro, ali dok je ta Skupština na okupu, onda ipak ne ide, da jedan odbor preuzme sve poslove i sva prava njena. Cini mi se da je to čudnovata tendencija. Ja sam to opazio već u početku za ovu Konstituantu. N. pr. čim bude izveštaj gotov onda je samo još vlada, koja

može da podnaša svoje predloge, a svi ostali poslanici moraju da šute, ne mogu ništa više da predlože ma da smo svi ljudi, i ma da se svakome može dogoditi da se može dosetiti nečemu pametnijemu čemu se do sada nije mogao dosetiti. Kaže se dalje, da se ovaj kraći postupak za izjednačenje zakonodavstva i uprave u zemlji može primiti za pet godina od dana stupanja na snagu Ustava. Ja verujem, gospodo, da ima mnogo zakona, koje treba promeniti. Ja verujem, da će biti mnogo posla, ali, da se ovako odmah za pola decenija donese jedan ovakav zakon to je odviše, a odviše je da ova Skupština ostane pet godina na okupu a da narod ne bude imao prilike da sam progovori. Zašto se, gospodo preko ove Skupštine podiže taj rok na pet godina. Ja,' gospodo, pripadajući socijalističkoj stranci, koja stoji na stanovištu demokratije, ja bih želeo da u važnim pitanjima i sam narod može dati svoju reč iza Skupštine. Mi smo tražili referendum i to bi bilo veoma važno u pitanjima koja su zamašna, ali umesto da biste iznosili narodu to pravo, vi im ga napokon oduzimate u Skupštini samoj i prenašate ga na jedan odbor. Ja verujem, gospodo, da ste se vi složili i da ste toliko složni da nećete ništa oduzeti od toga roka u kojem ste se skložili, ali ja ipak konstatujem da je ovo reakcionarna mera za koju ne možemo glasati. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Jovan Jovanovič. Jovan Jovanovič: I mi smo od strane zemljoradničkog kluba zato da se u Narodnoj Skupštini sastavi jedan odbor, koji bi imao za zadatak da übrza rad Zakonodavne Skupštine kojoj je sve više i više cilj politički rad. A đa bi se zakonodavni rad übrzao, mogao bi da se poveri, po onome našem predlogu jednom naročitom odboru koji bi izradjivao predloge dogovorno sa vladom i pripremao zakone koje bi Skupština naknadno imala da prodiskutuje, pretrese i donese svoje rešenje. Mislili smo dalje u tom našem predlogu da će za vreme dok Zakonodavna Skupština nije na okupu taj odbor jednom rezolucijom i odlukom Skupštinskom biti ovlašćen da može po potrebi donositi izvesne odluke, u dogovoru sa vladom, koje bi bilo potrebno doneti u toku kad Skupština nije na okupu. Medjutim po ovom novom predlogu koji čini vlada, i ja žalim samo što je on došao tako dockan nama u ruke pred samo otvaranje sednice, on je nešto drugo od onoga što smo mi predlagali. On ima sve one mane koje su mu predgovornici g. Dulibić i g. Djonović pa i g. Kristan bili pridali i zbog toga i ja moram biti protiv ovoga člana i glasati protiv njega. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, diskusija je zaključena. Ja ću staviti na glasanje ovaj član onako kako ga je pročtiao g. Ministar za Konstituantu. Gospoda koja su zato da se primi neka izvole sedeti, a gospoda koja su protiv neka izvole ustati. (Većina sedi). Objavljujem da je ovaj član primljen većinom glasova. Sad ćemo preći na jedan kratak član koji može doći kao jedan kratak član, a može se dodati članu 4., kad definitivna redakcija bude utvrdjena. Molim g. sekretara da izvoli pročitati. Sekretar Milan Bošković (čita:) „Dok se, u smislu čl. 51 ovog Ustava, ne donese novi statut, ostaje u važnosti statut propisan Kraljem 30. avgusta 1909. god. a objavljen u „Srpskim Novinama" 26. februara 1911. god“. Predsednik D-r M. Ninčić: Reč je o dvorskom statutu! (Glasovi: dajte nam dvorski statut!) On se nalazi u prečišćenom zborniku, knjiga broj 1. Jedan od gospode poslanika izneo je kako bi trebalo da se upoznaju sa tim statutom koji-je već objavljen. Gospodo, ja ću ovu disku siju x o ovome članu ostaviti na kraju prelaznihna-