Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima
Stenografske beleške
27
Ministar za Konstituantu, Marko Trifković: Gospodo, prema traženju izvesnih predstavnika u Ustavnom Odboru, ovaj je član u nekoliko izmenjen. Kod prvoga odeljka koji je glasio: „Ujemčava se sloboda vere i savesti. Usvojene vero ispovesti ravnopravne su pred zakonom i mogu svoj verozakon javno ispovedati." Ovaj poslednji deo: „U koliko se time ne bi vredjao javni moral i ne čine krivična dela" izostavljen je. Ovaj poslednji deo: ukoliko se time ne bi vredjao javni moral i činila krivična dela odpao je, njega više nema. Dalje u trećem odeljku gde se govori da: „usvojene i priznate vere samostalno uredjuju svoje unutrašnje verske poslove i upravljaju svojim zakladama i fondovima u granicama ustava i zakona „izbacuje se ovo u „granicama ustava", ostaje samo u „granicama zakona". Dalje u petom odeljku gde se kaže da:“ usvojene i priznate vere mogu održavati veze sa svojim vrhovnim verskim poglavarima ili inače drugim verskim predstavnicima i van granice države ukoliko to traže duhovni propisi pojedinih veroispovesti, izostavljeno je: ili i inače drugim verskim predstavnicima. Kod poslednjeg odeljka koji počinje: „verski predstavnici ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja" izostavljeno je: prestupi protiv ovoga propisa kazne se samo na tužbu privatnih lica. Tužbe se podnose neposredno nadležnom sudu, koji sam vrši i istragu." Mislilo se da je nezgodno unositi toliko o tome i da je bolje da se ovo izbriše. U tome je sva stvar. Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, diskusija je kod ovoga člana zaključena, ali je ovo jedan od najvažnijih članova i ako ustavni odbor odobri izuzetno, gospoda koja žele da se jave za reč mogu to učiniti. Samo molim gospodu da budu ovoga puta što kraći. Dakle dopušta li Ustavni Odbor da učinimo izuzetak? (Dopušta.) Ima reč g. Simrak. D-r Janko Šimrak: Ja neću polemizirati sa gospodinom predsednikom, ali stoji to u istini da diskusija o ovome članu nije završena iz prostoga razloga, jer se o ovome članu i nije raspravjalo, tako da nijedan govornik o ovoj stvari nije govorio, i ako je prema vladinom mišljenju ova stvar vrlo važna, onda se mora dozvoliti i diskusija po ovome članu. Ja ću se, gospodo, na prvome mestu odazvati na jednu stvar iz člana 13. koja glasi: „verski predstavnici ne smeju upotrebjavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja ili preko napisa verskog karaktera, ili inače pri vršenju svoje zvanične dužnosti u partijske svrhe". Ova stvar kad je čitam sigurno je sama po sebi razumljiva i ja vam otvoreno velim apsolutno protiv nje nemam ništa, dapače odobravam i vazda sam tražio da crkva mora stajati izvan svake partizanske politike, da se u crkvu nikako ne srne unašati partizanstvo, pače niti ono što se u širem smislu kaže politika. Ali prvo je pitanje ovo: ko ima pravo presudjivati i ko ima pravo odredjivati, kako će raditi duhovno crkveno poglavarsto i kako će ono vršiti svoju duhovnu vlast. To je pitanje. Pitanje je dakle prvo o kompetenciji, da li država ima prava mešati se u čiste duhovne crkvene unutarnje stvari, da li ona srne od momenta do momenta presudjivati ovo je partijsko a ono nije partijsko, ovo je politički a ovo nije politički. Jedinu kompetenciju u ovim stvarima ima crkvena duhovna vlast i niko drugi. Vi niste hteli prihvatiti, niti ste se ufali prihvatiti razdeobu crkve od države. Vi se niste ufali da prihvatite, i onda isto tako nemate nikakvo pravo da se mešate u čisto duhovne unutarnje crkvene stvari, jer tu su biskupi koji su postavljeni i imenovani u sporazumu sa vladom i ako vlada vidi da se dogadjaju kakve stvari, koje ne bi htela da se dogadjaju, tu je duhovno poglavarstvo koje će presuditi.
Što se tiče katolika godine 1917. ponovo je izašla naredba od sadašnjeg pape koja glasi: „da svećenici u crkvi nesrneju govoriti o politici, nego samo o onome što spada u spas duše". Nemojte gospodo postavljati novoga papu, što se tiče nas katolika. Jer mi te vaše ingerencije u čisto duševnim stvarima nikako nemožemo primiti. Ja mislim da će ove moje reči isto tako odobriti gospoda pravoslavne crkve, premda je odnošaj pravoslavne crkve prema državi drukčiji nego odnošaj katoličke crkve prema državi. Ja mislim gospodo, ako bi se stavili na ovo stanovište, onda država nema prava mešati se u čisto duhovne stvari. Pa gospodo moja, da ja nisam u ovoj stvari osamljen, da ne govorim iz nekoga klerikalizma, evo ima jedan list Slovenski, socijalno demokratski list, organ jedne napredne stranke koji ne govori prema inspiracijama ni slovenačke ni pučke stranke, taj list za koga se može otvoreno i bistro kazati, da brani slobodu i da je uvek stajao za slobodu, a ja govorim to kao njihov protivnik. I eto taj list u svome nedavnom broju od 12. marta 1921. godine piše u svome članku ovako: 1. Mi vemo, da se kapitalizem rad skriva za narodnostno ali pa za verskobojno krinko, da toliko lažje v kalnem ribari. Zato je nam treba biti opreznim! 2. Mi vemo, da kaplanom in fajmoštrom nihče ne more braniti dostopa do posameznih vernikov če ne bodo govorili v cerkvi, bodo pa govorili v spovednicah in doma. Zato je vsaka naredba proti „pridigovanju“ iluzorna in odveč. 3. Mi ne poznamo samo „rimskega" klerikalizma. Klerikalizmov je toliko, kolikor je ver. Tudi ateizem (neverovanje v boga) ima svoj klerikalizem; tega bi se dalo imenovati „znanstveni" ali pa „lažiznanstveni" klerikalizem. Zakaj naj bi se socijalisti bojevali le proti „rimskemu"? Za socijalizem sa vsi enako vredni ali nevredni! Toliko v pojasnilo. Politično pa smatramo, kakor že omenjeno, vsako protinarodnostno in vsako protiversko naredbo kot nasilje, in za socijalista kot takega stoji „kancelparagraf" v isti vrsti, kakor policajdemokratska „obzana." Ja neću ništa ovome dodati. Vi ste, gospodo, izdali jednu obznanu odnosno komunista, a sad izdajete drugu odnosno verskih stvari, odnosno crkve. Gospodo, 1871. godine Bizmark nakon delirijuma jedne radosti, što je slomio Francusku i ujedinio Nemačku, mislio je da može državu postaviti kao jedno božanstvo, kao jedan kumir, kome se mora sve klanjati. Budući da su katolici vazda branili unutra ovu duhovnu slobodu a i hrišćani tako isto, zato se Bizmark obara na najjaču organizaciju, na katoličku crkvu i izdaje protiv nje jednu obznanu; a malo iza toga došla je druga Bizmarkova obznana, a ta je bila protiv socijalizma. Naš današnji Bizmark koji nije železni nego drveni a u brzo ćete gospodo videti kako taj naš Bizmark stoji na staklenim nogama, ti su počeli drugim putem, pa su ponajpre izdali obznanu protiv komunista, a nakon toga dolazi obznana protiv crkve. Samo kad pogledamo Bizmarkov Kancel-paragraf i. ovaj vaš ovde koji predlaže sadašnja Vlada, onda ima ogromne razlike. Bizmark, koji je bio toliki nasilnik, dao je 10. decembra 1871. god. nadopunu čl. 130. i 131. „Sveštenik ili drugi verski službenik koji u vršenju ili povodom vršenja svoga zvanja javno pred mnoštvom ljudi ili koji u crkvi ili na mestu koje je odredjeno za verske obrede pred većinom ljudi obavlja ili raspravlja državna pitanja na način koji ugrožava javni mir, kazniće se tamnicom ili državnim zatvorom-do dve godine." Ovaj Kancel-paragraf, ako ga poredite sa Kancelparagrafom prve Jugošlovenske Vlade, koja ne bi smela 4*