Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

28

XLIV. sednica 4. aprila 1921. godine

izazivati kulturnu borbu i koja bi se po mome uverenju, morala, pre no što bi zadrla u ovo pitanje, donekle razgovarati i sa duhovnim poglavarima, jer ovaj Kancelparagraf je uperen protiv katolika i on je sto puta gori nego Bizmarkov. Bizmark raspravlja državna pitanja a ne govori o partiji i partijskim svrhama. Šta znači to ovde: ~i inače pri vršenju svoje dužnosti u partijske svrhe 11 . Bizmark kaže: „ко ugrožava javni mir 11 a ovde se prosto u duhovnu službu uvadja jedna gadna žandarmska stvar, a mogu slobodno ovde reći, balkanska stvar. Mi nismo, gospodo, naučili na ovakve balkanske stvari. (Larma i protesti. Glasovi: oduzmite mu, gospodine Predsedniče, reč, jer vredja.) Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodine Poslaniče, ja vas opominjem na red ovde. Vi ne smete da vredjate nikoga. (Žagor ■ — Dr. Janjić: To je laž, u srpskom Ustavu to nije bilo nikad, to su oni doneli opet žagdr.) Predsednik D-r M. Ninčić: Gospodo, ja vas opominjem na red. Molim vas da se umirite. (A”. Timotijević: Da Ii to govorite zato što je Karlo tu blizu?) J. Šimrak. Vi ste onda jedan čovek sa kojim bi se na drugi način trebalo razračunati. To vi treba da govorite svome Tomljenoviću. (V. Vilder: Vi ste, g. Šimrače, kukavica. Veliki žagor, uzajamno dobacivanje sa sviju strana.) D-r Ninčić: Gospodo, ja prekidam sednicu. Predsednik D-r M. Ninčić: Molim vas, gospodo zauzmite svoja mesta. Ima reč g. Šimrak da nastavi svoj govor. Janko Simrak: Ja sam kazao da Bizmarkov kancel-paragraf prema ovome kancel-paragrafu nije višemanje ništa, i ja sam rekao, da ovo znači provokaciju svih katolika, i ako vi hoćete da se igrate politikom provokacije, vi ćete odgovarati i za posledice koje će doći iza ovoga. (Todor Božović: Kako? Provokacije?) Šta ste izvoleli reći? Jeste li vi predsednik? (St. Barić nešto dobacuje). Predsednik D-r M. Ninčić: Molim vas da se ne upada u reč g. govorniku. Janko Simrak: Evo ovaj gospodin (pokazuje na g. Barića) je čuo da je on rekao da se sramim. Gospoda su me prisilila i dovela do ovakvih scena, koje nisu bile potrebne, i to time što su se poslužila stalno denuncijacijama, na koje smo mi morali da reagiramo i reagiraćemo uvek. (I. Šumenković-, Pa zar to nije uvreda?) Denuncirali su me ovde sa carom Karlom. (St. Barić-. G, Vilder govori neistine ovde. V. VVZoter: Ja nisam ništa rekao o Karlu. Nemojte pripovedati ono što nije istina. Čuje se: Pa vi ste prvi bacili uvredu nama i rekli „balkanske stvari 11 . Jest oni su Evropljani, a mi Balkanci). Predsednik D-r M. Ninčić: Molim gospodu da gospodina govornika ne ometaju u govoru. (I. Šumenković: On nema prava da vredja.) Nema prava da vredja ali ima prava da govori. Ja molim gospodina poslanika da produži govor. Gospodo, ja imam pravo da činim izvesne sankcije, koje mi zakon daje ako se ovakav način rada ovde nastavi. (Čuje se: Prvo primenite na g. Šimraka). J. Šimrak: Ja bih molio da me uzmete u odbranu g. Predsedniče, i da uzmete u obzir to da je sad proteklo pola sata, a da ja nisam govorio ni pet minuti. Ja bih, gospodo, hteo sa razlozima da apeliram ne samo na vaše shvatanje sadašnjeg političkog položaja. Vi znate da ima mnogo nezadovoljstva i zašto hoćete još veće nezagovoljstvo da izazivate? Budite uvereni, a to ste mogli opaziti u našoj javnosti, da ovo znači provokaciju katolika. Ja ne vidim razloga, zašto vi to činite i zašto terate ovakvu politiku. Kad su tamo postavljeni duhovni poglavari, koji u svim ovakvim slučajevima imaju da postupe protiv onih, koji su njima podredjem, zašto

onda da u crkvu uvodite policiju, da crkvu pretvorite u žandarmerijske kasarne i da zbog toga u narodu bude sve veće i veće nezadovoljstvo! Kad bih kazao da bih hteo apelirati na vašu političku sposobnost, ja bih vam morao kazati i ovo. Vi znate vrlo dobro kako je u Istri, koja je okupirana od Italijana, i u onom delu, koji je došo pod italijanski! vlast, crkva i do sada bila i kako će i od sada biti čuvar naše nacionalne jakosti i naše nacionalne svesti. Crkva je u ovim krajevima bila jedini branič naše narodne svesti i ja sam kazao da se u odbrani naše narodne svesti protiv latinizma i protiv talijanizma, koji je s tim latinizmom uporedo išao, naša glagolica bila jedno moćno orudje. 1 danas naš narod 500.000 našeg naroda u Istri i u okupiranoj Dalmaciji nema nikakve druge nacionalne odbrane sem crkve, pa ako vi sada uvedete ovaj kancel-paragraf, onda će talijanska vlada pred čitavim svetom da kaže, da se i u Istri niko ne srne služiti glagolicom, da se ne srne služiti staro-slovenačkim jezikom, jer će to značiti da se radi u partijske svrhe protivu Italije. Ona će se dakle povesti za Istru. Crkva je za naš narod jedina prilika gde se narodu može slobodno govoriti i kad vi danas uvodite u crkvu jedan policijski sistem, onda će nam i Italija reći: kad vi možete kod svoje kuće uvoditi ovakav sistem, zašto da ga ja za vas ne mogu uvesti. I mi ćemo svi onda reći da nam je Italija kriva, da je Rim kriv tome. (Većeslav Vilder: Ali Rim baš ne da glagolucu!) Svaki iznimni zakon je veoma odiozan, kao što je rečeno u socijalističkom listu ~Napred“ koji sam maločas pročitao. Ali ako se izuzetni zakon može na najrazličnije načine tumačiti, ako on otvara vrata svakojakom tumačenju, onda se takav izuzetni zakon pretvara upravo u jednu strahotu, a takav izuzetan zakon je ovaj zadnji stav člana 13. Vi ovde kažete: u partijske svrhe Evo, ovde su gospoda pravnici pa neka kažu, da li u pravnom svetu postoji kakav civilno-pravni ili državnopravni pojam partije. Kad smo mi stvarali izborni zakonik, onda nismo nigde spomenuli reč partija, nego smo kazali izbornici imaju ovakva i ovakva prava, a nigde nismo kazali izbornici ove ili one partije. Ja konstatujem, da naši stručnjaci u krivičnom i državnom pravu ne znaju ovaj pojam partije ni sa državno-pravnog ni sa civilno-pravnog gledišta. Kad mi kažemo partija, šta tu podrazumevamo pod partijom? Ona se bavi politikom, a šta je politika? To je ceo naš život. Politika se kreće ne samo u čisto političkim pitanjima, u čisto socijalnim pitanjima, nego u gospodarskim i kulturnim pitanjima, onda dakle nije nešto mrtvo, ona živi sa životom svih ljudi i ide napred. Jedna politička stranka može biti čisto socijalna gospodarska stranka, kao što su na pr. stranke socijalistička i komunistička. One su čisto ekonomske stranke ili kao što naša stranka u novije vreme pretvara se sve više i više u socijalno-ekonomsku organizacija u jednu profesionalnu organizaciju.' Dakle, do čega može doći, ako ostavimo ove reči: ~u partijske svrhe 11 . Danas u glavnom vladaju dve ideologije. Jedna je liberalna, a druga je ideologija hrišćanska sa svojim posebnim nazorima na svet. Svaka od ove dve ideologije nastoje i glede, da pridobiju ceo život za sebe. Ona nastoji. i radi u privatnom i u javnom životu i gleda da dodje do svoga izražaja u partiji, i zakonodavstvu i u svima pojavama života. Svaka ideologija gleda, da se oživotvori i inkarnira. Dakle, sa jedne strane je liberalna ideologija, a sa druge strane hrišćanska. Dakle, ove dve ideologije gledaju da dodju do svoga izražaja i u politici i kad vi kažete: ~u partijske svrhe 11 , šta se može dogoditi? Može se dogoditi ovo. Na pr. jedna stranka