Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

36

XLV. sednica 5. aprila 1921. godine

njuje što bi moglo biti štetno katolicizmu proselitizam. Sve je to palo u našem ustavnom nacrtu. Ovo je čudo. Nigde se nije dogodilo, da se je crkva razdržavila, kako se dogodilo ovdje. Ona pravoslavna crkva, koja je toliko uradila, da se oslobodi jugoslovenski narod, ona crkva, koja je imala historičku opravdanost, da ostane državna crkva, jednoga dana na jedanput je. prestala biti državna crkva i dopustila je jednakopravnost svim drugim crkvama. Ona nije imala nikakva straha, premda je ovaj veliki svetski rat dokazao, da ima jedna velika svetska sila, koja je bila, neću kazati sa centralnim silama, ali koja je htela čuvati neutralitet, koji je više bio u korist centralnim silama nego nama. Gospodo, šta je to drugo, ako se danas tvrdi, da državna vlast nema posla u crkvi, nego da se stvara eksteritorijalnost za jednu drugu vlast u državi, za crkvenu vlast, za ovu suverenu crkvenu vlast. Crkva po tom shvaćanju, koje razvijaju ovde izvesna gospoda, bilo bi tako jedno eksteritorijalno središte. Ja mislim, da je to krivo, čim mi smatramo, da je ovde država, koja ima pravo u svima poslovima, pa stoga mi ne možemo dopustiti da vlada ovakav jedan eksteritorijalitet. Gospodo, ja mislim da mi u interesu verskoga mira treba da prihvatimo ovakvu jednu uredbu kako je ovde metnuta u ovom nacrtu. (Glas: A posledice?) Mi ćemo videti, kakve će biti posledice. Ovde se toliko operisalo sa Bismarkom. Ali za Boga miloga, bilo je tada drugo vreme, crkva je tada bila u sasvim drugčijem položaju. Nemački centrum je bio tada jača sila nego jedan dio katolika u toj zemlji. Čim smo stvorili ovu državu, mi smo priznali potpunu jednakost svima crkvama. Nema više privilegisanih crkava, jer je privilegisana crkva bila privilegisana od jednoga najljućeg našeg, neprijatelja. Ovakovih privilegija mi više ne trebamo. Ja se radujem da je jedan Musliman imao odvažnosti da je kazao, da sve crkve treba da su jednake! Ovakav jedan uslov i ovakvu garanciju jednakosti mi nalazimo u poslednjem stavu ovoga 13. člana. Ne kao Slovenac nego kao Jugoslaven, kao državljanin ove države ja tražim, ne molim Vas, da primite ovaj član. Predsednik D-r M. Ninčić: Reč ima g. Vilder. Većeslav Vilder: Gospodo, načelo ravnopravnosti i načelo jednakosti, načelo ukidanja svih privilegija, izrečeno je stavom ovoga Ustava, i poslednjom odredbom čl. 13. Mi nećemo gospodo, ništa drugo nego provesti i u pitanju vere načelo ravnopravnosti. Gospodo, mi u našoj državi, evo i u ovome Ustavnome Odboru imamo raznih konfesija, imamo svešteniKa raznih ispovesti, pa niko nije ustao protiv one ustanove, nego mala grupa ljudi. Evo i Muslimani su bili za to. Mi katolici, evo g. Žerjav, ja, g. Vošnjak, mi je usvajamo jer ova ustanova, moram naglasiti, nije protiv katolika niti katoličke crkve, nego protiv jedne male grupe ljudi, protiv klerikalaca, koji hoće crkvu da izrabljuju u političke svrhe. Gospodin Dulibić je rekao, da moraju za to imati ovu slobodu agitacije u crkvi, jer ima raznih stranaka. Ima stranaka koje su za kršćanski odgoj, a ima ih koje su protivne verskim osećajima. Najpre da vidimo taj „kršćanski moral" i „kršćanski odgoj" ove gospode. Švi znamo da je Krist bio jedna sasvim apolitička ličnost. Krist je rekao: moje kraljevstvo nije od ovoga sveta, on je rekao, dajte caru carevo a Bogu božje, on je odolio onoj kušnji djavola, koji ga je pozvao na visoku kulu da mu se pokloni rekavši mu, pokloni mi se, daću ti da vladaš celim svetom. On je otklonio tu ponudu i ostao je veran sam sebi, religiji ideji vanzemaljskoj, koja pernoresaira svetovno gospodarstvo. Ali ova gospoda klerikalci, oni su se poklonili

djavolu, oni su primili njegovu ponudu i hteli da zavladaju svetom. I otuda imate borbu ne onih koji su protivu vere, nego onih koji hoće veru da pročiste od ovakovih klerikalaca. Gospodo, ja sam rekao: mi katolici smo za ovo, jer baš mi katolici osećarno najteže ovu agitaciju i ovu zloupotrebu vere u političke svrhe, a ne samo mi katolici laici i ovakovi katolici nad kojima se oni g. Šimrak i Barič ironički smeškaju, nego i katolički sveštenici koji nisu klerikalci, svi su za ovakovu odredbu. Veliki duh našega naroda, nadbiskip Štrosmajer borio se je kroz čitav život protiv klerikalizma i protiv klerikalaca. Kad se je osnivala klerikalna stranka u Hrvatskoj, onda su njezini osnivači došli i velikom biskupu Štrosmajeru pa su mu kazali: mi osnivamo jedno pobožno versko društvo koje će izdavati molitvenike i si. pa Vas molimo, da potpišete naš proglas. I biskup Štrosmajer starac, dobre duše poverovao im i dao svoj potpis. Kad je kasnije doznao u javnosti, da se pod tom verskom oznakom i pod oznakom katolicizma krije jedan politički pokret, onda je rekao jednom kanoniku, prijatelju koji ga je u čudu upitao kako to da je dao svoj potpis: Dragi sinko oni su mi furtim kradom oteli taj potpis. Otuda su dobili i ime furtimaši u Hrvatskoj. To im je ostalo i to je karakteristika te stranke, da se pod vidom velikih reči kriju sasvim drugi ciljevi. Ta karakteristika ostala im je ne od neznabošca i nevernika Vildera, ni Žerjava, nego od biskupa Štrosmajera. Ova gospoda hoće da slobodu stranačke agitacije i zloupotrebe vere i u samim crkvama, u ispovedaonicama da prikažu kao jedan temeljni stub opstanka katoličke crkve i tko protiv toga ustaje, taj da ustaje protiv same katoličke crkve. Mi opetujemo, da smo mi za ravnopravnost i mi dopuštamo svakom klerikalcu i, ako hoćete, svakom neznabošcu da slobodno ispoveda svoja verska načela, da se za njih bori i radi, ali pod jednakim uslovima. Čujem dapače -da u Sloveniji sada sede kandidati za opštinske izbore u crkvi i pop da upire prstom: evo ovaj ovde je pravi za toga imaš glasovati, a ne za onoga tamo drugoga. Zar da se dopusti da jedna kasta ili jedan dio te kaste imade toliko privilegije da on sa jednim verskim osećajem može onako manevrirati i to u samoj bogomolji, u samoj crkvi a da se tome nitko ne srne usprotiviti? Njima crkva služi više u stranačko političke svrhe nego za službu božju. Ja sam za jedan kompromis. Ja sam zato da se ovo ukine, da ovo napustimo ali dopustite i vi da mi jednako držimo u vašim crkvama političke skupštine pa da odemo malo iza oltara, da se porazgovorimo malo sa Bogom, pa da onda kažemo narodu za koga treba da glasuje. Pristajete li? Gospodo, danas moramo priznati da su gospoda Barić i Dulibić skrenuli sasvim drugim tonom i ja naslućujem da je to upliv jednoga pametnijeg njihovog vodje koji je vidio, da onaj vehementni ton, što ga je juče g. Šimrak uneo u ovu diskusiju, da taj ton ne dovodi do nikakvog sporazuma, nego da on što više izazivlje i najmirnijeg čoveka u ovom Ustavnom Odboru kao i one članove koji nemaju ni pojma o tim agitacijama po našim crkvama nego koji su tek po g. Šimraku videli kakvi su ti naši popovi. Predsednik D-r M. Ninčić: Molim da ne govorite o ličnostima nego o stvari. D-r V. Vilder; Sad ovi apeluju na vas braću Srbijance: Pomognite nam evo oni vas navode na nekakve strašne stvari, radi čega će se raspasti može biti i sama država. Danas su uzeli drugu masku. Danas laskaju Srbijancima, dok se jučer g. Šimrak oborio baš