Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beieške

35

ovoga a da to i ne spomene. On, g. Žerjav, mogao se o g. Jegliču informirati od svojih prijatelja koji znaju, da je u Beču već sve bilo svršeno, da se g. Jeglič skine s položaja i da se kazni. Ali i ako je i sam to znao, g. Jeglić se od toga nije uplašio i zato mi smatramo da ni zbog njegovog rada a ni zbog ostalih naših sveštenika nemamo nimalo razloga, da se postidimo već možemo njihovim radom samo da se ponosimo. Ali mi smatramo da s ovim rekriminacijama treba jedanputa da se prekine. Mi znamo, da su ranije bile dve taktike: jedna je taktika bila ona, koju je imala koalicija, a druga je bila ona, koju smo imali mi. Mi smo bili pristalice toga da odmah treba sve rušiti, a koalicija je vodila politiku oportuniteta. Ona je, vodeći takvu politiku potpisivala i strašne izjave, izjave protivu kojih smo se mi bunili, ali to nikad nije nas navodilo na misao, da je koalicija, da su njeni članovi Pribićević i ostali, za cara Karla. U Sloveniji bilo je drukče. Tamo je bio ŠušteršičSlovenačka stranka izbacila ga je iz stranke. Zašto, gospodo, da se sad nama stalno prebacuje zbog Šušteršiča, koji nije ništa .drugo činio i radio, nego drugi ljudi iz Hrvatske u Pešti. I kao što ste bili vi u Pešti Srbi i Hrvati i tamo vodili svoju oportunističku politiku, tako je isto i on radio. Kad se govori o svećenicima katoličkim ovako onda treba kazati i to, koliko je sveštenika bilo progonjeno i internirano, pa tek se onda može presuditi cela stvar kako treba. Kad bi ja govorio ovde kao partijski čovek, kad bi govorio kao pristaša pučke stranke i kad bi govorio kao katolik onda bi morao da izjavim da ovakav kancel-paragraf može nam samo dodro doći, jer svaki put, a to je sigurno i ovoga puta, kadgog se ovako što donosilo, ono je pojačalo katolički pokret, jer je utvrdjeno, da kad se neko goni i kad hoće da se pritisne, onda tek nastaje više žilavnosti i više borbe, i ide se napred te sa te strane vi nama ovim paragrafom činite uslugu, kao i pre i nama neće biti loše. Ali hoću da vam kažem nešto [drugo, kako ovo deluje na narod. To hoću da kažem braći iz Srbije. Narod neće uzeti da su ovu odredbu u Ustav uneli slovenski liberali, jer se zna, da njih nema toliko da prave većinu, no će kazati, da ovo hoće Srbijanci, da to dolazi iz Beograda i hoće da nam veru unište. Ono veliko nezadovoljstvo koje već postoji kod Hrvata i Slovenaca, ono će se ovim još više pojačati. Nemojte gospodo precenjivati svoju snagu, nego razmislite dobro šta će nastati posle ovoga. Ako vi metnete ovo u Ustav, a možete metnuti i deset puta u Ustav, ja vam izjavljujem, da je isključeno da će se naći ma i jedan katolički sveštenik, koji će to priznati. Ono, što se protivi savesti, pa makar to nalagala i država, makar to nalagala ma koja vlast, to nijedan neće priznati. To priznati neće nijedan ko je pošten i koji ima savesti i hoće po njoj da se upravlja. Takav čovek ne može ovo uvažiti pa makar mu to nalagala vlast pa makar bila zato sankcionisana i kazna u krivičnom zakonu. Ako hoćeteovo da provadjate, dajte nam prvo tamnice. Zidajte tamnice sa toliko ćelija, koliko ima katoličkih sveštenika, jer znajte, da nijedan na ovo neće pristati. Eto, tako će se razvijati dogadjaji. Katolički sveštenici, ljudi su savesni i pošteni, i mi bi smo ih, gospodo, prezirali, ako nebi odgovorili svojoj dužnosti i radili po svojoj savesti. Ako, kao što rekoh, ovaj član prihvatite, znajte, da će sav odium pasti na Srbijance, jer uvodjenjem ove ustanove koju hoće Hrvati i Slovenci da prihvate, ne će narod tako razumeti, ne će smatrati kao da se iz Beograda vodi kulturna borba protiv njih, Stoga vi iz Srbije nemojte da prihvatite ovu ustanovu i ja apeliram na vas, da mržnja, koja je inače velika ne bude još veća. Ovu će stvar, kao što rekoh nesa-

vesni ljudi izraditi za sebe i kazati, da to Srbija nameće, i ako hoćete malo da budete popustljivi i malo da izidjete našoj stranci na susret, koja ima i inače težak položaj, onda vas molim, da odustanete od ove odredbe i da je izbacite iz Ustava. I ako promislite o ovome, ja sam siguran da ćete odustati od ovoga, da ćete to izbaciti napolje iz Ustava, jer toga na koncu nigde nema na svetu, pa ne treba da bude ni kod nas. Gospoda demokrati iz Slovenije rade tako, da taj njihov rad podseća na ono što su radili nekad u Rusiji birokrati. Tamo su agenti provokatori išli u narod i izazivali sukobe samo za to, da bi mogli ostati na vladi. Kod nas je obratan način rada. Kod nas su agenti provokatori u Vladi. Oni ne treba nikoga da šalju u narod. Oni odozgo izazivaju sukobeOni znaju da kad se prilike srede, kad se katolici ne gone, kada katolici mogu svuda saradjivati, da oni onda nestaju svuda. A ovako, kada se katolici izazivaju, kad se oni gone, onda njihova cena skače, onda mogu postajati ministri, onda mogu da prave kompromise, onda mogu da trguju i da rade štogod hoće. To je ono što oni hoće. Oni hoće da većina Hrvata i Slovenaca bude nezadovoljna, jer nemaju temelja u toj većini, pa misle da treba da ih dovedu do toga, da budu protiv države. To je njihov ratio. Oni hoće da izazivaju nerede kod nas. Oni hoće da nas naprave da smo protivdržavni elemenat, da bi se mogli skupo prodavati. (Juraj D meirovic: Ko se prodaje? Kako smete tvrditi to za nas? Žagor.) Predsednik D-r M. Ninćić: Molim g. govornika, da ne upotrebljava takve izraze, kakve je malo čas upotrebio. (Ve'eslav Vilder: To je strašno tvrditi takve neistine 1 D-r J. Šimrak: A znate li šta je juče govorio ovde podpredsednik Ustavnog odbora g. Demetrović? Žagor). Predsednik D-r M. Ninčić: Molim g. Šimraka, da ne ometa govornika. D-r S. Barić: Ako, gospodo, hoćete mira i reda, ako hoćete, da se prilike ne zaoštravaju kod nas, nego da se sredjuju, onda izbacite ovo iz Ustava; a ako nećete, budite uvereni, da mi, katolici, nećemo priznati to i da ćemo raditi protiv ovoga člana Ustava. Predsednik M. Ninčić: Ima reč g. dr. Vošnjak. D-r Bogumil Vošnjak: Gospodo, ja nisam imao namere da govorim u ovome pretresu; ali, kada se reklo: da oni vragovi Koji su prouzročili ćelu stvar, da smo to mi, samostojna kmetijska stranka, ja sam smatrao svojom dužnošću da kažem koju reč o ovoj stvari. Kad se kaže: da smo mi oni koji smo to tražili, to nije istina. Moguće da smo mi dali inicijativu tome, ali mi nismo bili oni, koji smo ovu stvar provocirali Ali, kad je ovaj odbor dobio osećanje da je ovde u pitanju izvesna borbenost, onda je to prestala biti naša slovenačka stvar, to je onda postala državna stvar. Ja mislim gospodo, da mi ovde treba da idemo malo dublje. Kroz stoleća bila je velika borba od početka srednjeg veka dalje izmedju crkve i države, i crkva je uvek tvrdila:, ja sam viša od države; moj je suverenitet viši od državnog suvereniteta. To je bilo na zapadu. Na istoku nije išla evolucija u tome smeru. Ali, osnovna ideja da je crkva nad državom nije se mogla više sprovoditi u današnje vreme. Postavili su jednu drugu tezu: da egzistira suverenitet crkve uz državni suverenitet i da crkva treba da se dogovara sa državom. To je jedna osnovna ideja kriva, jer ako je državni suvetenitet, onda ne može pored njega postojati koji drugi suverenitet, koji bi bio nad njim. Kad smo stvorili našu državu, mislim, da smo mi svi Slovenci, Hrvati i Srbi pokazali nasu širokogrudnost. Čitajre stari srpski Ustav, pa ćete videti, državna crkva je pravoslavna crkva. Tamo ćete Vi čitati, da se zabra-5 *