Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

37

na neki balkanizam. Kad je postigao kulminaciju svoje optužbe kazao je: mi nismo naučeni na ove metode vaše balkanske, koje ponizuju našu državu. Ja ne znam ja sam tako shvatio i svi su drugi shvatili da to nije bilo upereno na naše liberalce. Mi smo to dobro razumeli kuda je Šimrak nišanio. Zato moramo da mu odgovorimo baš mi pripadnici katoličke v crkve da je taj Balkan, o kome prezrivo govori g. Šimrak, uvek znao sačuvati verske slobode kroz stoleća, dok je ostala Evropa, taj njihov zapad, taj njihov Rim, unosio razdor i rat medju konfesijama, stvorio svetski klerikalizam. G. Šimrak napao je balkanizam, da onda može agitirati po svima zborovima, po novinama da je opet nešto Beograd skrivio, da tako raspiri konfesionalnu mržnju. Ali ti balkanci, gospodo, su Himalaja slobode I Himalaja demokratskog duha na prema vama, koji ste kroz vekove i vekove gledali i nastojali da zaboravite ljudstvo. (Jedan glas: Dok ih niste pokvarili vi). Sad ipak pokvarili! Gospodo, ja moram još na g. Barića da se osvrnem sada kad je spomenuo hrvatsko-srpsku koaliciju. Ja moram da konstatujem ovde, da mi od bivše hrvatskosrpske koalicije koji smo bili ganjani kao veleizdajnici po tamnicama it.d. it.d. nismo nikad u ovome tjelu započeli diskusiju ko je bio veći junak u ratu i nećemo u to da diramo. Ali se uprav čovek mora zgranuti kad se ljudi, za koje nije niko pre ni za vreme rata čuo ni znao, usuđjuju izazivati, kad ti ljudi izazivaju i provociraju debatu pred onima, koji nisu tako pratili naše političke prilike, pa se nadaju u ovu neupućenost i nepoznavanje prilika, da će se usled toga, izazvati nekakav efekat i da ćemo se mi, koji smo vodili politiku hrvatsko-srpskog jedinstva u najteže doba na jedanput posramiti pred onima koji do 1917 god. nisu niti srpsko ime priznavali u biv. Austrijskoj monarhiji! Dakle, ako već mi ne diramo u te stvari, molim vas, nemojte ni vi izazivati, jer onda sam ja siguran, ko će kraći kraj izvući. A ja bih molio g. Barića da se niti iz daleka ne usudjuje uporedjivati politiku jednog Šusterčića sa politikom hrvatsko-srpske koalicije. Hrvatsko-Srpska koalicija, samo njeno ime značilo je revoluciju, značilo je potkopavanje temelja Habsburškoj moarhiji, samo ime, a kamo li čitavo sprovodjenje njezine politike kroz 10 —15 godina. G. Šusterčić bio je predstavnik čisto austrijske orijentacije, koji je hteo da slovensku ideju sjedini sa interesima Habsburške dinastije i austro-ugarske monarhije. A to je gospodo, jedna golema razlika. To je antipod od politike hrvatsko-srpske koalicije. Šusterčić je bio dapače protivan o majskoj deklaraciji. (Stjepan Barić: I vi ste bili protivni majskoj deklaraciji.) Jeste mi smo bili protivni majskoj deklaraciji za to, što je naše ujedinjenje stavila u okvir austro-ugarske monarhije- i Habsburške dinastije. Mi smo gospodo tek onda ušli u Narodno Veće, kad je taj okvir pao. Mi smo vazda govorili, da idemo u borbu za narodno jedinstvo sa svima onda, kad ideja narodnog jedinstva bude čista bez granice i kad nema da se ostvari u okviru austrougarske monarhije. Eto gospodo, to je ta razlika izmedju nas i vas. Gospodo, ja bih s tim svršio i ponavljam, da se ovom ustanovom ni malo ne dira u crkvu, nego da protiv obratno ovom ustanovom mi hoćemo da emancipujemo religijske osećaje od svih upliva, koji mogu samo biti na štetu religije. Gospodo, mi imamo sličnu jednu ustanovu u ovom ustavu, kojom smo nastojali, da Kralja podignemo visoko od svih dnevnih dogadjaja. Po toj odredbi mi nismo dali Kraljevim sinovima, da imaju pravo glasa, koje imaju svi ostali gradjani. Zašto oduzimamo mi to pravo glasa kraljevim sinovima? Mi

to ne oduzimamo zato što hoćemo da ih oštetimo, nego za to, što hoćemo da ih podignemo na jednu visinu daleko, od svake dnevne borbe. Tako isto mi hoćemo i sa ovom ustanovom, da podignemo religiju na njenu pravu visinu i hoćemo da očistimo religiju od političkih korteša i agitatora. 1 ako hoćemo, da to poredimo sa evangjeljem, onda je gospodo ova ustanova, ona kandžija sa kojom je Isus Hristos terao iz božjega hrama fariseje. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. D-r Janko Šimrak. D-r Janko Šimrak: Nakon govora g. Vildera imam da kažem ovo: prvo nije istina, da sam se ja ili ko drugi iz moje stranke hteli isticati ovde, što se tiče narodne borbe za narodne slojeve. To pitanje mi uopšte nismo hteli da iznosimo. U toj konstataciji tu sa moje strane nije pala ni jedna reč i ja nikad ne bi hteo da kažem da g. Vilder nije spomenuo upravo dobacio, da mi podupiremo cara Karla. (Vec. Vilder: Ja to nisam kazao.) Ja sam bar tako čuo, a to je posle dobacio g. Košta Timotijević, da mi podupiremo Karla. Radi toga je došlo onda ono naše razračunavanje. Ja sam, gospodo, uopšte protivan, da se koristim takvim rekriminacijama, i da se te stvari ovde iznose, ali kad se to već upotrebljava protiv nas, onda dozvolite da i ja samo jednu rekriminaciju ovde iznesem. Evo ovde je (pokazuje) list Hrvatska Njiva, broj 3. od 24. ožujka 1917. godine, u kome stoji ovo: „No u jednu ruku neobično hrabro držanje hrvatskih četa, a u drugu ruku državnička pronicavost i energija grofa Tisze kome je svakako mnogo stalo do njegovog prestiža “ (Već. Wilder: Sto ne dovršite do kraja?) Meni je ovo trebalo a evo vam list, pa vi upotrebite ako vam treba. Molim vas i drugu konstataciju povodom dobacivanja gospodina Vildera lično meni. Tu se pozivam na svedoke, na gospodina d-ra Žerjava i da su sada ovde pozvao bih se i na neke druge. Drugog ili trećeg marta 1918. godine sastali su se u Zagrebu i Hrvati i Slovenci i Srbi iz sviju zemalja. Bile su dve struje: jedna starija i druga mladja struja. Starija struja držala je da se još mora zadržati stara taktika, dakle da se još mora zadržati taktika okvirne politike. Medjutim mladja struja bila je i prisilila je i drugu stariju struju da primi ne okvirnu politiku nego politiku čitavog ujedinjenja našeg naroda srpsko-hrvatsko-slovenačku. U tome smislu naša mladja grupa prodrla je sa g. Žerjavom a dozvolite da kažem da sam i ja bio u toj mjadjoj grupi. Ta je mladja grupa donela zaključak „tražimo svoju slobodnu nezavisnu na demokratskim temeljima ujedinjenu državu Slovenaca Hrvata i Srba“. Vidite da tu o okviru nema apsolutno nikakvoga govora. A ovo što kaže gospodin Vilder da srpsko-hrvatska koalicija koja je tada bila na vladi i nije htela da udje u Narodno Veće zato što nije htela okvirnu politiku, to je gospodo ona sama zaplenila! Dalja konstatacija. Narodno veće je i dalje radilo i sa d-rom Srdjanom Budisavljevićem, Valerijanom Pribićevićem i drugima sastajali smo se noću kod župnika Sv. Marka 1916. godine. Mi smo odmah još u početku molili današnju srpsko-hrvatsku koaliciju da nam potajno i noću pošalje dva člana, koji će sa nama o ovim stvarima da raspravlja. Moram konstatirati da su oni odbili svaku saradnju sa nama u to vreme pa su došli tek onda kad je već odavno bio probijen solunski front i Srbi došli na obalama Save i Dunava. Prema tome, gospodo, nije istina da smo mi vodili okvirnu politiku, nego su oni zaplenili našu politiku koja je bila protiv okvirnog ujedinjenja nego je radila za čitavo ujedinjenje čitavog našega celokupnog naroda. Da ne govorim o starim rekriminacijama, nego sam samo hteo konstatirati ovo. Treća stvar. Gospodin