Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

38

XLV. sednica 5. aprila 1921. godine

Vilder sinoć je rdjavo protumačio moje izraze, a meni niti na kraj pameti nije bilo da uvredim srpski deo našega naroda. Bože sačuvaj nego sam kazao i ostajem kod onoga šta sam kazao povodom izjave g. Avramovića. Gospodin Avramović mi je ponovo izjavio da odustaje od onog kancel-paragrafa i kazao je da ga je samostojna kmetijska stranka kod ove stvari napustila, a kada je ovu stvar trebalo braniti onda je g. Avramović bio taj da se za ovu stvar zauzme. Kad sam kazao balkanizam hteo sam da naglasim to da inedju t.zv. predanima ima ljudi čija čitava politika ide zatim, jer su novi Hrvati počeli sa batinama, a srpski vojnici nisu batinali. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Vilder radi ličnog objašnjenja. Već. Vilder: Gospodo, ja sam u jednom neugodnom položaju za to što moram govoriti 0 ovako opšte poznatim stvarima u Hrvatskoj a koje se tiču moje osobe. G. Šimrak je kao najstrašniju optužbu pročitao jednu polu izreku iz jednoga moga članka i sad je to nekakva teška optužba a sve ono što sam ja za vreme rata radio i govorio to sve nije ništa. On nije ovde pročitao do kraja onu izreku. Ona „hrabrost hrvatskih četa" nije hvaljena u ovome članku, nego iznesena kao razlog za što je došlo do otvorenja hrvatskog sabora usred rata, Tišina pak pronicavost sastojala se u tom, što je znao da zadrži formu ustavnosti. I, gospodo, kao što rekoh, meni je vrlo neugodno inače govoriti o onome šta sam ja u ratu radio. Ja ću spomenuti tek da je moj list „Hrvatski Pokret" obustavljen 1915. god., u oktobru, baš onda kad je Srbija bila okupirana od austro-ugarske vojske, i to je, nota bene, gospodo, bio organ većine hrvatskoga sabora, odgovorne većine. Tada sam u službenom organu označen kao krivac a razlog je naveden, da sam svojim pisanjem ugrožavao interese ratovanja austro-ugarske monarhije. Ja sam bio za vreme celoga rata pod optužbom veleizdaje i atentata a u hrvatskom saboru sam ja, da mogu još jače nastupiti radi obustave „Hrvatskog Pokreta" istupio iz hrvatsko-srpske koalicije. Tada sam u hrvatskom saboru usred rata kad je bojna sreća za antantu slabo stojala izjavio da će ideja narodnog ujedinjenja preživeti ovaj rat i da nikakva ideja ne može uništiti ideju narodnog jedinstva Srba i Hrvata. Onda g. Šimrak i njegova stranka u saboru nisu imali ni jednog poslanika, a mi smo imali većinu od’42 poslanika. Zato se je podavala mnogo veća važnost kad smo mi šta rekli ili napisali. {D-r Šimrak: Pa ipak smo imali više kuraži od vas.) Na vašu se „kuražu" onda nije nitko ni osvrtao. Vi ste već kao klerikalci bili zaštićeni. Ja dalje neću raspravljati šta je koalicija napravila kad je došlo Narodno Veće ali možemo i o tome potanko diskutovati ako vas je volja. Ne stoji, gospodo, da je srpsko-hrvatska koalicija ušla u Nar. Veće, tek kad je probijen solunski front. Srpsko-hrvatska koalicija stajala je kroz čitavo vreme na tome da ulazi u narodnu borbu i ona je vodila tu borbu sama 15 godina i povlačila sve konzekvencije iz te borbe. Predsednik D-r M. Ninčić: Vi niste g. Vilderu odgovorili na još jednu primedbu g. Šimraka. Većeslav Vilder: (nastavlja): Ja moram da konstatujem, gospodo, da ovo ne stoji da sam ja rekao g. Šimraku da on govori i radi za cara Karla. Ja mislim da je ovaka izjava dovoljna i ne treba da se opetuje. Oni jučerašnji ispadi nastali su usled izjave g. Šimraka da smo mi bili sluge Austro-ugarske, i da je g. Tomljenović bio konfident austrijski. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč D-r Lazar Markovič. D-r Lazar Markovič: U ovo pitanje o veri kao što vidite unosi se mnogo razdraženja i mnogo drugih

momenata koji nisu baš u neposrednoj vezi sa ovim članom. Ja ću biti slobodan da kažem samo nekoliko čisto stvarnih napomena da bi koliko to do mene stoji precizirao kakav je značaj ovoga člana 13., specijalno ovoga poslednjeg stava člana 13. i da bih bar u pogledu svoje ličnosti opravdao svoj glas o ovom predlogu Ustava. Na prvom mestu g. Vošnjak je lepo istakao da je naša nova Kraljevina napustila ideju državne vere. Ali mi u Ustavnom Odboru nismo primili gledište onih, koji su tražili da vera bude čisto privatna stvar, i da verske organizacije budu organizovane kao obična privatno pravna udruženja. Mi smo stali na jedno srednje gledište. Uzeli smo sve priznate veroispovesti u zaštitu države. Sve priznate veroispovesti imaju karakter, jedan specijalni karakter javno-pravnih korporacija, koje vrše izvesnu vlast i uživaju izvesnu potporu od države, pa čak i materijalnu potporu. Kad je takva stvar gospodo onda se postavlja pitanje, da li država kad već priznaje veroispuvestima takav karakter, da li ona ima prava da kontrbliše rad organa tih veroispovesti, da li se rad tih organa kreće u onom krugu, koji je obeležen s jedne strane prirodom i karakterom te veroispovesti, a s druge strane onim normama Ustava i zemaljskih zakona, koji odredjuju pravni položaj takve jedne korporacije? Na to pitanje ja mislim da će i gospoda iz Jugoslovenskoga Kluba morati odgovoriti afirmativno, da država to pravo mora imati. Jer gospodo, ako vi državi ne priznate pravo da ona vodi računa o radu organa jedne od države priznate i od države pomagane javnopravne korporacije, jedne korporacije, koja je tako snažna i obimna kao što su verske korporacije, onda znači da dolaze ta gospoda u kontradikciju sa svojim zahtevom, da država štiti veru. Mi smo gospodo imeli u nacrt Ustava jednu odredbu, da je činovnicima zabranjeno zloupotrebljavan je svoga službenoga položaja u političku partijsku svrhu i da je obratno zabranjeno starešinama, onim višim državnim organima, da taj svoj položaj zloupotrebljuju i utiču na niže organe u tome političkom partijskom pravcu. Sad je unet u ovaj član 13. jedan sličan propis. Ja kako razumem član 13. a mislim da ga tako sva gospoda razumeju, on ne govori o verama, on ne tangira verska pitanja kao takva, on govori o pojedinim ljudima, on ima posla sa organima izvesnih veroispovesti ili ima posla sa čovekom. I ako jedan organ ma koje veroispovesti učini jedan zločin, i ako taj organ bude kažnjen,, zar onda državna vlast pogadja veru, i ko srne da identifikuje rad jednoga čoveka makar on bio najveći organ crkveni sa samom veroispovešću. Mi gospodo tražimo i očekujemo da organi pojedinih verskih organizacija, svih bez razlike, vrše samo svoju dužnost. Ja moram da se ogradim od mišljenja gospode da se ovim ovde cilja specijalno na katoličku veru a ja ću gospodo glasati za ovaj član negledajući katoličku veru nego gledajući na sve veroispovesti bez razlike, jer mi moramo kad smo već politički podeljeni i kad se izmedju sebe borimo i svadjamo, da čuvamo da se u toj našoj političkoj i ekonomskoj borbi ne umeša jedan moralni verski elemenat. elemenat savesti koji nema nikakve veze sa politikom. Gospodo, ja ću da kažem još jednu stvar odnosno same redakcije. Kad smo mi u jednom užem odboru 6 ovoj redakciji diskutovali, bio je prisutan g. Šimrak i on se ogradio, odmah je skrenuo pažnju da on to nikako ne može primiti i govorio je o mogućim štetnim posledicama, i tom prilikom a i juče prilikom diskusije pala je ovakva zamerka: zar ćete Vi pustiti policiju, zar ćete Vi pustiti državnu vlast da dodje u crkvu i kontroliše šta govori jedan organ crkveni. Da bismo, gospodo, iz-