Rad ustavnog odbora Ustavotvorne skupštine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca : IV. Debata u pojedinostima o nacrtu Ustava i o amandmanima

Stenografske beleške

begli taj prekor s jedne strane i oduzeli mogućnost s druge strane, da ovaj propis posluži ma kojoj vladi da ona goni svoje političke protivnike, ja sam bio slobodan i onda da predložim, i sad se vraćam na tu stvar, jer juče je to izostavljeno, da ovaj poslednji odeljak koji govori, ko će se brinuti o poštovanju ove odredbe i ko će štititi gradjane od takvih postupaka verskih organa primimo. Ja sam, gospodo, predložio, i to je onda bilo primljeno. Ja ovo ne govorim iz ličnih ambicija što je to moj predlog, nego zato što mislim, da je to korisna stvar, da se upravnoj vlasti bila ona oličena u organima policiskim kakva postoji u Kraljevini Srbiji, bila pak oličena u državnim odvetnicima tužiocima da se upravna vlast isključi potpuno iz ovih pitanja i da se za takve prestupe eventualno kazni samo na tužbu privatnih lica, na tužbu pripadnika jedne partije koja se oseti pogodjena, ugrožena u svome političkom položaju time što predstavnik jedne vere zloupotrebljuje svoju vlast. U isto vreme ja sam predložio i to da se tužbe podnose ne upravnoj vlasti, nego neposredno sudu i da sud sam vodi istragu. Gospodo, ja sam obavešten, da baš gospoda iz Jugoslovenskog Kluba smatraju ovaj poslednji odeljak kao neko pogoršavanje i naravno, ako ovaj poslednji odeljak bude izostavljen, ja dopuštam da teorijski može biti bolje, ako bi recimo jedna skupština docnije stala na gledište, da ovi prestupi bivaju kažnjeni isključivo od crkvenih poglavara, da se kazne kao disciplinski prestupi. (Čuje se: Onda ne bi bili nikad kažnjeni). Ako gospoda to misle i ako bi zbog toga smatrali da je bolje da ovaj poslednji odeljak ispadne, ja mislim da su oni u jednoj zabludi i moj bi bio predlog da ga i oni potpomognu da primimo ovo, jer je ovo jedna velika garancija da neće biti zloupotreba. Ako mi ovo ne primimo onda tek ovaj član 13., po mome shvatanju, može da dovede do onoga što mi u stvari nismo hteli. To je gospodo, što sam imao da kažem i ja podnosim predlog da se ovaj član 13, kako ga je juče pročitao g. Ministar za Ustavotvornu Skupštinu dopuni u poslednjem stavu ovim dvema rečenicama, koje su ranije bile a koje je g. Ministar izostavio, a to su: „Prestupi protiv ovoga propisa kazne se samo na tužbu privatnih lica. Tužba se podnosi neposredno nadležnome sudu koji sam vrši istragu". Predsednik D-r M. Ninčić: Gospopo, diskusija je zaključena. Imaju da govore još g. g. Djonović i MoskovIjević radi kratke izjave. Jovan Djonović: Gospodo, posle onoga lepog, demokratskog i obrazloženog govora g. Kristanovog, ja imam da izjavim, da se s njim doslovce slažem. Ja se sa g. Kristanom slažem, da principi, koji bi trebali da udju u čl. 13. Ustava treba da budu ovi: 1.) da se podeli crkva od države; 2.) da se dozvoli potpuna sloboda vera, i to svih vera, u koliko se one ne kose sa zemaljskim zakonima, i, najzad, slažem se s njim, da se unese odredba da se oltar i crkva ne mogu upotrebiti za političke svrhe. Gospodo, ja se, isto tako kao i g. Kristan, ne slažem da vere postanu državne, a najmanje da im država čini ma kakve dotacije. Radi toga, što ovde ima stvari, sa kojima se možemo složiti, a ima i stvari sa kojima se ne možemo složiti, molim vas da se ovaj član raščlani. Ako hoćete da se glasa o ovom članu u celini, a. to je da vere ostanu državne i da im država čini dotacije, —ja za nj ne mogu glasati. Ako pak ovaj član podelite na odeljke, onda možemo za neke glasati i mi. Poslednji odeljak, kojim se kaže, da verski predstavnici ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast preko verskih bogomolja i t. d., ja bih, isto tako, kao

što misli i g. Kristan, izmenio tako, da se kaže, da verski predstavnici ne smeju „zloupotrebljavati" svoju duhovnu vlast preko itd. Mislim da bi izraz „zloupotrebljavati" označio tačno ono, što hoćete da izrazite i zabranite. Toliko sam imao da kažem. Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. MoskovIjević. Miloš Moskovljević: Pošto nisu tu ni g. Avramović, ni g. Jovanovič, dopustite meni v da ja reagiram na neke reči u poslednjem govoru g. Šimraka, u koliko se odnose na g. Avramovića. To je već nekoliko puta da g. Šimrak potrže g. Avramovića u njegovom odsustvu. To je nelojalno. Ne možete se Vi ovde pozivati na ono, što je Vama g. Avramović privatno kazao. Za Vas treba da bude merodavan ovaj naš nacrt, koji je on branio. I u čl. 138. našeg nacrta Ustava kaže se: „Verske organizacije i njihovi članovi ne smeju upotrebljavati svoju duhovnu vlast na političke smerove." Možda je g. Avramović Vama privatno što govorio, ali je u našem klubu kazao: da je njega naljutilo držanje g. Vošnjaka, i on neće lično da se zauzima i da to brani, ali mi smo svi bili za to, što najbolje pokazuje ovaj naš nacrt. Mi nismo za to zbog toga, što je to napereno samo protiv zloupotrebe katoličkih sveštenika, jer je ovo napereno protiv svake zloupotrebe. Katolički klerikalizam postoji, jer Vi sami u svojim listovima pišete o katoličkom klerikalizmu i objašnjavate šta je klerikalizam. Pravoslavni klerikalizam nije postojao, ali ima izgleda da će se i kod nas razviti pravoslavni klerikalizam, pod uticajem vašim, a da toga ne bi bilo, mi smo imeli tu odredbu ovde, i stojimo za to. Predsednik D-r M. Ninčić: Sad bi trebalo da glasamo o ovome članu, ali, pošto ovde ima predloga o kojima moramo saslušati mišljenje Vlade, kao što je n.pr. predlog g. Markoviča da se ponovo doda onaj stav, ja ću odložiti glasanje, dok ne dodje koji predstavnik Vlade. Molim vas, gospodo, da saslušate sada onaj član o sudijama, o kome je diskusija završena, a čije smo rešenje bili odložili. Sekretar Milan Bošković (čita): „U ostalim krajevima sem Kraljevine Srbije stalnost sudija može biti obustavljena za dve godine dana po donošenju ovoga Ustava. U tome roku Ministar Pravde obrazovaće komisiju od sudija viših sudova za one krajeve, sa kojom će dogovorno utvrditi za koje sudije poimenično neće važiti ova stalnost". Predsednik M. Ninčić: Ja ću staviti na glasanje ovaj ovako redigovani predlog. Gospoda koja su za to da se ovaj predlog primi, neka izvole sedeti, a koja su protiv toga, neka izvole ustati. (Većina sedi.) Objavljujem daje ovaj član o sudijama primljen. Time su, gospodo, primljena sva prelazna naredjenja. Sad da predjemo na ekonomske članove iz 111. Odeljka. Ima reč g. Demetrović. Juraj Demetrović:%U ime grupa većine čast mi je predložiti ovaj član: „Feudni odnosi smatraju se pravno ukinuti danom oslobodjenja od tudjinske vlasti. U koliko su gde pre toga-roka počinjene nepravde razrešenjem feudnih odnosa ili njihovim pretvaranjem u privatnopravne odnose, ima se zakonom provesti ispravka. Kmetovi (čivčije), kao i uopšte zemljoradnici koji obradjuju zemlju u kmetstvu sličnom odnosu, utvrdijuju se kao slobodni sopstvenici državnih zemalja, ne plaćajući sami za to nikakvu odštetu, i imaju se übaštiniti." Predsednik D-r M. Ninčić: Ima reč g. Djonović. Jovan Djonović: Gospodo, pitanje svojine zemlje, poseda zemlje, to je jedno od najvažnijih pitanja naše ekonomske i socijalne politike. To pitanje interesuje narod kao celinu, a direktno je upleteno u život najmnogoljudnjijeg reda u našoj državi, a to je zemljoradničkog reda. I ako se, gospodo, utvrde principi za rešenje pi-