Rad : list za nauku i književnost

144 - ЛЕ а : Е св. ЈЕ.

У тој цељи се и пише ово, да покажемо да, је наставни план могао бити рационалније изведен. Шре него покажемо рационалну основу за склапање плана, сматраћемо за дужност изнети неколико општих истина о овим трима _ странама човековог васпитања: о физичкој, умној и моралној страни.

Одиста, кад би школско васпитање потпуно могло да исцрпе ове три стране не би сешта више могло пожелети. Шта би у ствари један човек и могао више пожелети од наставе но да рече: учио вам толико школа и ево ме, хвала богу, изађох здрав, научен и поштен човек: — још ми једина жеља остаје да такав и у обичном животу останем. Е

Ретки су то примери са таквим целокупним васпитањем. На жалост веома ретки. -

Запитајмо се дакле шта је крајњи циљ васпитања.

Крајњи циљ васпитања јесте тај: да се човек образује га користан рад 1) по друштво 2) по саму личност која припада томе друштву.

За цело веома замашан циљ. Може се рећи многа ће га покољења решавати. Многе ће се важне историјске сцене у друштву морати догађати. Много врлих људи сањаће за тај тежак историјски рад. У осталом није лоше што данас имамо јасну мисао о циљу који васпитање има да постигне. Шорадимо на томе само: на који вачин има да се постигне тај циљ. Отавимо себи у задатак да имамо и ту јасну мисао пред очима: о срествима за постигнуће овога циља.

За решење овога питања имамо ослонца у физиологији и хигијени. Користећи се овим двема наукама и сувременим сопијолошким истпнама може се рећи: ари васимталу морају се поставити нормални односи између образовања ч телесног рада у разнилљ ступњима узраста, како у школи тако иу друштву.

Овде лежи основица — полазна тачка — васпитања, или, заспи“ тавајући будућег човека, ваља у свакој прилици пазити да сене ремете нормални односи, што квари равнотежу у васпитању.

Ваља признати још и ову истину. Човека не васпитава само школа него и друштво.

Да је ово истина, коју ваља имати добро на уму, то је неспорно. Сваки онај који је из школе ушао у практичан живот потврдиће је.

По овоме не ће бити без значаја одредити коју страну човековог васпитања може да однегује школа а коју друштво 2

И на ово питање може се одговорити: да у главном школа може да да умно и Физичко васпитање, а од чести морално, и да за ово последње друштво има пресудна утицаја, као што опет од чести утиче и на умно и Физичко, а у току времена, кад се врати васпитаник у друштво, постојано утиче на све три струке васпитања.

Одредивши овако шта припада друштву а шта школи, треба да имамо такође јасне појмове о појединим странама човековог васпитања. - Е