Rad : list za nauku i književnost

св. П. - НОВИ: НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ГИМНАЗИЈБ 14.

На прво место стављамо Физичко образовање. Оно се састојиу овоме: да човек буде здрав, снажан. . способан и навикнут на _ ФизичКИ рад п умна напрезања. Умно се обравовање састоји у томе: да човек придобије знања: 1) о природи, 2) О: друштву и 9) да има једно епецијално знање чиме задобија право ла буде користан члан своје отаџбине. Најзад морални развитак значи: развиће тврде воље и хуманих осећања (алтрујизам).

__Ако се дакле сложимо да васпитање школске омланине зависи од развића ових трију етрана и ако узмемо у рачуп данашњи друштвеви поредак који обусловљава развића по овим правцима, опда би могли ствар са практичког гледишта тј. са гледишта постигнућа циља НЕ израдити :

) Џо правцу телесног (а. и умнотелесног) развијања школа ваља ла Па :

1, Вежбање и неговање тела,

а) бев оружја за ниже средње школе (гимнастика). 6) наука о здрављу за ниже средње школе в) вежбање војничко за више средње школе.

2. Увођење занатских, индустријалних и земљорадничких ткола прилагођавајућих се околини гле се такве подижу. Ове школе могу се назвати школе за неговање и ума и тела.

Увођење индустријалних и занат. школа не спада строго у телесно образовање, као што смо напоменули, јер кад би промотрили дубље у склоп таквих школа видели би да у њима игра најважнију улогу Физички рад и примењено знање, да према томе, и сатањим појмовима о задатку школе тако васпитање не припала школи но школи друштвеног живота. Али кад узмемо у озбиљну оцену друштво у коме живимо, кад узмемо дакле нерегулисану борбу за живот у садањем друштву — принцип експлоатације — онда школе ове врсте имале би да однегују правилно појимање физичког и умног напрезања у животу. Тиме дакле што би се оне санкционисале постигло би седруштвено признање да је историјски циљ Дру Ирма О 25 тација Физичкор и умног напрезања.

Рекоемо да није задаћа школе да она уводи у свој круг подизање школа за чисто индустријски или занатски циљ, јер правилна организација рада у друштву свакад може пре него школа то постићи. Школа може тш то је од ње доста да развије способност и вољу за рад, сама примена својих способности ваља да буде у самоме друштву. И за цело није за државу економно да подиже радионице од две врсте: једне за обучавање у раду а друге за истинску производњу. Ту се мора уложити капитал у дупло: за земљиште, зграде, сировине, дирекцију итд. Сем тога није економно поделити радну снагу на незрелу и несавршену и на зрелу и потпуну. Нерутинисана снага свакад ће израђивати и предати само почетак своје производње, простије рећи, то би био шегртеки посао којим се добија право да постане калфенски (савршенији) — посао који је свакад потчињен зрелој и рутинисаној снази.

Према овоме школа не треба да узме насету дужност него друштвени живот. Но по што постоји блиска веза између онога што

БРРАШЕ 8