Rad : list za nauku i književnost

св. Ш. 5 НОВИ НАСТАВНИ ПЛАН ЗА ГИМНАЗИЈЕ 141

Ред наука је по њему овај:

1) Математика - 2) Астрономија 3) Физика 4) Хемија 5) Биологија 6) Социјална Физика или Социјологија,

Овакав ред наука изучити значи изучити: природу и друштво на основи знања из природе. Ова је класификација у неколико исправљена од Спенсера, такође знаменитог инглеског Философа, који је за основу своје класиФикације узео ступањ апстракције у разним наукама. Његова класификација у кратко сведена ова је: [науке се дају класификовати у три групе 1)у науке чисто апстрактне 2) пола апстрактне (апстрактно - конкретне) и конкретне. [1 Огера природних и друштвених појава у тумачењу даје се исцрпети: 1) Општим узроцима којих број није велики. Оваки узроци носе име чипшошцт. 2) Узроцима који су специфичким утицајима овога малога броја постали и производе појаве природе. Оваки узроци јесу производ п комбимамција осповнит. Ресултат до кога је дошао при класиФиковању наука јесте ред наука које овде једну за другом. истављамо: 1) Логика (наука о одношајима одношаја) 2) Математика 8) Геометрија кретања #) Физика 5) Хемија 6) Астрономија “) Геологија у опште 8) Биологија 9) Пеихологија и Социјална физика.

Ми немамо времена да се објашњавамо даље о овим класификацијама. Довољно је то да сматрамо, да ове две, у ресултату сличне класификације наука, указују прстом на практично решење овога питања у наставном плану: какав поредак у изучавању наука ваља, да влада по разредима па да омладина добије систематички уређено. знање о природи, друштву и једно специјално знање за сеигурање самог себе кад узмемо још у ратун и ненаведене услове који не дозвољавају у потпуној мери реализацију. |

Износећи овај ред наука (нарочито овај поправљени последњи) ми у исто доба признајемо како ваља учења разних наука да иде тим редом. Но пошто се то у практици не да извршити потпуно, то се ваља постарати и наћи начин како ће се у главном учење у нашим школама морати управљати и саображавати према изнесеној класификацији наука, да се дакле сродне науке не удаљавају и временом у изучавању.

Да покажемо надмоћност и претходност изучавања нужно је да на брзу руку искажемо, ма и у најсурсвијим линијама правац развића свију наука, њихну узајамну везу — систем и ; једиљење њиово.

Грубе линије развијања свих наука, почев са математиком, ове су:

1) Математика :

а) Из аритметике, агримензије (њивомеретва) Куклидове геометрије, описне астрономије, алгебре, гео: метрије, механике и Физике. Може се рећи најпре емпирички и описно али за тим дота нагло прелажење у општија и општија начела

2) Физика са метаником а) Такође из описивања природних појава.

6) Постављање закона описаних појава и описивања, нових.

5“