Rad : list za nauku i književnost
146 ____ __„одл = ____-_ _____ 504 представља само друштво и онога што представља, „државу, пошто дашле једно на друго утиче развијајући, то је свакојако нужно да се уведу и организују школе из којих ће изаћи потоњи учитељи и радници и организатори рада. -
П) Основна мисао за умно образовање јесте: предати школској омладини знања доведена у ред да она што претходе потпомажу она што за њима следују. Осим тога узети у исто време у обзир прилике које неизбежно скрећу такав ред у давању знања.
Да би се могло знање одржати дуговремено и бити корисно у
потоњем животу ваља се постарати да |) квалитет наука које се уче у основним и нижим гимназијама и реалкама задржи по могућству исти смисао и достојанство науке као и у вишим средњим школма. 9) да квантум знања не сме бити велики. Јер и једно им друго, поред труда наставничког, ако стоји у извесној несаразмерици води неуспеху, како по разумевање самих наука тако и памћења. Ш. Развијање у смислу морала може серећи да ће у приличној мери бити последица правилно ехваћеног умног и Физиког образовања. Јер одиста чиста добит за ма какво друштво састоји се у томе: што се добило уређено знање, добила наклоност к труду и љубави к истини. И по овоме то је прва морална. добит.
Овако постигнути резултати са образовањем омладине још ће више чинити у практичном животу ако тј. и тај практички живот паметним Финансијеким и економским реормама будемо кадри уздићи изнад садашњег нивоа нашег друштвеног морала.
П
Ми држимо непрестано у памети ону примедбу коју смо у почетку напоменули да ћемо извесне некоректности, а у неку руку једностраности, новога наставног плана за гимназије констатовати, али смо сматрали за сасвим нужно да наговестимо наше гледиште на васпитање и да доследно томе гледишту поставимо рационалну основу умнога и физичког а од чести и моралног васпитавања младежи.
(снова за коју мислимо да би најспособнија и најлагоднија, била по развиће и усавршавање свију наставних планова лежи у класификацији наука славног Француског Филизота 0). Конта и практичној тежњи нашега времена. То ће нам служити за практично решење питања о васпитању човека за друштво и себе самог. Овај славан човек, потресен великом децентрализацијом која је владала над научњацима, књижевницима и људским наклоностим у времену кад је живео, саставио је систем или боље рећи класификацију им хијерархију наука која има да постигне две цељи, једну научну а другу практичну — за виспитање.
Принцип његове класификације састоји се у овоме: довести у ред природне појаве тако, да се оно појаве или група од појава, стављају на прво место, које се одликује својом простотом, једноликошћу и општношћу, а доцније оне код којих се поступно губи та простота и општост, Овакав поредак: појава природних склопити значи уочити У поретку опадајућу простоту и растућу сложеност.