Rad : list za nauku i književnost

св. 1. Е ГРАЂА ЗА АРХЕОЛОГИЈУ САЛАЊЕ МАЧВЕ 194

њих обухватили још и ширину садање Саве и целу сремску Митровицу, па да замислимо, да је сав тај простор заузимао град Сирмијум, то би добили тако велики простор, какав ни Рим не захваташе. Ако би све то сачињавао простор некадањег Сирмијума, онда би морали веровати, да је Сава, окренувши се својим садањим током, пројурила готово кроз средину некадањег Сирмијума, па је мања половина (или '/,) остала Срему, а већи део остао је на нашем земљишту.

Ако Сирмијум није захватао толики простор, онда је варош имала предграђа, и ваљало би онда определити, где је сама варош стајала, а где су предграђа била. Ако се конегатује, даје код Раденковића одиста био стари савски мост, онда би се можда лакше определио и сам положај негдањег Сирмијума.

мами

И ако је Нама ова ствар као нова или непозната, Аустријанцима није. Они преко својих агената врло ревносно истражују и купују све, што им се од старина с наше стране понуди. Нарочито ревносно траже цигље или камење са натписом. Сигурно се и они занимају питањем, да одреде право место и пространство Сирмијума, а уједно са мало новаца богате своје збирке. Наши људи, нарочито неки митровчани, носе им на продају старине, које се тамо налазе. Жалосне је, да наши грађани, на овај начин, тако рећи пљачкају своју земљу. Чудимо се, што се ни од стране владе, нити од стране музеја и ученог друштва не чине кораци, да се једном отуђењу наших старина законим средствима на пут стане. Законске забране и сада постоје, али оне и јесу без сумње прави узрок, што се наше старине ипак, и то онако крадом износе из земље. Само ако: се ова законска забрана укине и држава веће суме новаца жртвује како за систематичко истраживање (копање) свију наших старина тако и ва откуп по правој вредности оних старина, које се налазе у рукама грађана и које ће се још у будућеналазити подизањем зграда, орањем и т. д. — само онда, велимо, стаће се на пут отуђењу наших драгоцености, који су нам једини сведоци и казивачи величине наших предака.

Свакојако вредно би било дуже времена пробавити у Мачви, и то бележити имена места (назвања поља, лугова, речица и т. Д.) и приче, које су уз њих везане. Вероватно би се дошло још до неког назива или приче, која би испитачу старина Мачве што шта објаснила или би му нове мисли изазвала. Занимљиво би било прибележити и друге народне приче н. пр. о новијој нашој ратној историји (из времена [. и Џ. устанка), које нису ушле ни у „Кнежевину Србију“ — ма да ова доста опширна изгледа. 3 Бојишта и шарампови (шанчеви) на Равњу и на Дубљу виде се још и сада. Место на Засавици, где се десила знаменита несрећа, 1818. год. и сада се показује путнику с уздисајем. На овом месту — код Лађине — није био мост па се овај од навале народа срушио — као