Rad : list za nauku i književnost

192 55 - РАД Па > ов. И, што сам негде читао — већ је народ из збегова натао на Засавицу у нади, да ће је моћи прегазити. Вода је дубока,и ту се подавише многи, да се од њиових лешина образовао прелаз (насип), или мост преко ког су доцнији бегунци сувим прешли преко Засавице. Џрича о начину суђења Милоша Поцерца, о његовом кицошлуку и др. особине лепо се примају. Није смео — веле — никад свратити у Црну Бару, док се није претходно у Глоговцу или Совљаку огледао и угладио „даму се не би Црнобарке девојке подеменуле.“ 0 пређашњим моралним односима црнобарског женеког пола у ошште задржало се ружно предање, а неки би хтели да тврде, да се топ до новијег доба задржало. "Узрок се приписује карантину Рачи и честом прелажењу путника из Босне. Сад је без сумње и то зло искорењено. „Наши су стари некада (кад >) затварали извор Битве, — који се више Дубља у ливадама налази — са сланином и са црним трном, да вода ове реке више не дави доња села. И тај је лек — веле помогао.“ Ето какови се појмови код народа лако одомаће и предањем очувају. Па ипак занимљиво би било и овакове гатке прибележити.

А. Алексић.