Rad : list za nauku i književnost
804 Пс 1
питањима и ту ће се онда редовно догађати, да ће један од та два дома фактички имати сву иницијативу и законодавну моћ у својим рукама, као што је то још неглашњи инглески радикалац Љентаљм, критикујући дводомни систем, веома дооро опазпо, те казује како ће онај дол имати претегу на вази политичке моћи и уставнога решавања који буте пмао више покретљивости, пили кредита, или готовости за рад), докле ће онај други дом просто бити осуђен на улогу. негације (одрицања и непристајања); тај ће други дакле већ из психолоших узрока, из ревњивости или даби ипак нешто значио поставити себи као задатак систематску опогицију (према првоме дому) и тим ће начином постати стална сметња напретку и нужним реформама“. Тако вели Бентам. Но тај је писац очевидно заборавио п изоставио још и другу могућност, која може услед те борбе о превагу настати, а та је у томе што омај дом, који буде слабији, може, увиђајући своју пемоћ, оканути се и те опозиције и негације и просто уз онај први животарити само као једна сенка, као непотребна декорација, која се трпи јер се затекла, као што беше н. пр. онај познати „зепаб сопзегуафешт“ под Наполеоном првим и као што су толики горњи домови у данашњим јевропским државама.
Узмимо сад да пастане ма која од те две могућности свакојако и у једноме п другоме случају јасно излази непстребност или баш управо штетност горњега дома. Већ у опште сама та супротност, само то трвење пзмеђу оба дома мора свакојако бити од велике штете по редован, удешен ток законодавних послова и државних одношаја, пи један од веома признатих данашњих аутора о јавноме праву, а то је Холцендолф!) каже како је увођење дводомнога система у Немачкој до сада донело са собом неизмерну штету тиме, што су се најврсније умне снаге истрошиле у јаловоме трвењу и супротности двају преставничких тела... „Не беше ни једно
1) Није чудо по тај инглески политички писац није умео баш добро и тачно да пронађе и погоди пресудне увроке, који ће једноме дому дати превагу над другим; у његово доба наука о друштву беше још сасвим у повоју) закони друш= твендга живота и покрета не беху још иепигани ни онолико, колико данас, и с тога он није могао знати баш праве оне моменте, који о. политичкој моћи пресуђују.
· 1) в, његов предговор уз превод већ поменутога Бепхотовога дела: Епопзеће Уемазвите и бапде, стр. ХИ: и ХИ. предговора.