Rad : list za nauku i književnost

ов. 11. 5 5 НАУЧНИ. ПРЕГЛЕД. 985

]

које заслужују мало па пажњу, ' то су неке жуте печурке, које на буквама расту и које се у грдној множини на истима находе. Од. травождера се налази само једна једина Дама, која је у париској башти уједно са дивљацима смештена.

Од месождера, који се тамо налазе — најглавнија је лисица сем тога неке врло ретке врсте тица; а нарочито имаде доста во– дених животиња. Китови, видре — многи водоземци — рибе, наоде

се у великој множини. Грдна, множина алга, који су тако грозно испреплетене да изгледају као нека мрежа и које су врло важне с тога што се ту находе хиљадама малих риба, шкољака, рака, јаја. и зракара. !

Из свега овога може се јасно видети, да је море једини извој> хране обитаоцима Огњене земље. Становници ове земље, што су у аклимагизационој башти изложени учинили су на ме по свему врло гнусан утисак.

Дарвин овако описује у своме путопису први утисак, што га оваки људи на њ учинише:

„ја несам никад у животу видео наказа презренији и одврат-

нији. — Они су савршено голи: — вода им непрестано цурк низ првенкасто-црно тело, става су кржљава, лица блесаста, — коже каљаве и масне, косе чупаве, гласа цепајућег и узвикујућег. — Када.

човок први пут угледа оваке људе, не би могао веровати, е су то она иста људска створења, која наш свет насељују !

Они су заједно са Папусима и Вадахаима најнижи преставници рода људског. У њима можемо 'да видимо с једне стране нискост наших предака, а с друге стране и прогрес нашег интелектуалног развитка. Они нам могу у љествици органског развијћа служити као посредници, који везују нашу данашњу сјајност са тамним пореклом рода људскога. Сем тога они нам служе и као непобитни Факат, да увидимо спорост, с којим се преображај интелектуалног развијћа људског вршио.

Исте су дивљаке стручна лица ближе испитивала с гледишта антрополошког и физиолошког — и нашли су на њима неке особитости, које их од осталих људи разликују, но то ћемо оставити на страну и углавном ћемо изложити пред наше читаоце спољне маниФестације, по којима се лако они од других људи распознати могу.

Фамилша не постоји у Огњеној земљи. Спаривање је тамо моменто-еФемерно. Жене исхрањују своју децу врло хрђаво као и код свију дивљачких народа. — Та исхрана бива дотле, док ови не буду у стању сами себи рану да набављају — тада их пусте у слободу — не познавајући више ни оца ни мајку; живећи данас са једним сутра са другим. Када је то тако, онда је врло лако појмити, да тамо, гди Фале идеје о Фамилији, идеја социјална а још мање идеје.

о отаџбини, која није ништа друго до развијена прва — не може се одржати — појавити. ( тога обитаваоци Огњене земље нити имају хијерархију — ни главаре, нити ишта што би на социјалну органи-

зацију наличило.