Rad : list za nauku i književnost
336 5 | 3 -р АНИ о се шШ,
Суровост је код дивљака врло јако развијена. Он убија жене, старце и све оне, које у опште види да се не могу хранити ни бранити.
Врло су гровна и свирепа средства, којом они жене и људе убијају. Чим глад, рецимо наступи, жене одмах бегају у планине, људи их гоне и пошто их увате, они их даве у диму од зеленог лрвећа. Када су их удавили, онда их привежу за колац тако да глава обично виси доле, испод колца наложе грдну ватру — па пошто су испекли, онда их кидајући рукама као пем глођу и једу.
_ Суровост је ова неумолиме природе. И Бирон је видео, да је једно дете при свој његовој молби било смрвљено само за то, што је претурило једну корпу скупљених мореких јаја.
Инетикт сопствености код овог дивљака није ни мало више развијенији од Фамилијарног. Сем његове стреле, копља и јеленске коже, које му кло огртач служи, и који је и једино његово одело он пема ништа друго. Скитајући се по острву и тражећи пљен да утоли своју глад — разуме се да нема сталног обиталишта.
У пече, по неколико њих, који се случајно састану сложе се, те од џбуна п од дрвећа. направе неко пре "ноћиште, слично ономе, тито га већи мајмуни веби граде. -
Обично. ту колебу покрију грањем, баце одозго љихове коже, тако исто и са стране ол куд ветар дува. Ватру граде трљајући живо два парчета дрвета, па се око ње поређају да спавају, а сутра дап се разлаве у лов сваки на своју страну.
Што се језика тиче то се не зна који је степен компликовамости достигао, но зна се да је говор само у толико раз звијен, у колико захтевају најближе потребе и неки СодИЈа НИ односи. — Обилатост речи не може се мислити да је велика већ и по томе, што они све четвороножне животиње једним именом зову, а тако исто и себи не придевају разна имена, но се сви једнако зову. Капетан Кок је сравњаво њихове речи са клокотањем воде у грлу.
Факат је да дивљаци у опште, прибегавају неким релитиозним осећајима, да објасне неке за њих тајанствене природне појаве. Тим пи ако иначе апсурдним идејама, товек се издиже изнад нивоа друтих животиња. Но код обитаваоца, Огњене земље није тај случај. Они нити имају икакову религију, нити они природне појаве свезује са нечим другим. Они су сасма хладнокрвни спрам најгрубље природне ломњање, као да се она и не збива. |
Што се индустрије тиче она им је такође са свим кржљава. Опи немају готово никаквих оруђа за справљање ране — тако исто ни одела, сем што се у пркос оне гровне циче увијају у оне мрко суре покриваче од коже морскег пса, која се просто осушена на ваздуху, употребљује као огртач. Од оружја имају стреле, лукове и копља са врхом стакленим, сем тога умеју да праве доста гломазне чунове, који су изнутра лишћем и гранама обложени.