Radno i socijalno pravo

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 321

штрајку, као савезни закон који ближе уређује ову област" за организовање штрајка у делу предузећа није утврдио неке посебне услове који би требало да буду испуњени. Како тај део предузећа није ближе дефинисан ЗоШ-ом, произлази да овај појам треба схватити у што ширем смислу. Због тога се штрајк може организовати у сваком делу предузећа, дакле који представља било организациону целину, било пословну јединицу или интересну целину у ширем смислу (скупину запослених који су повезани заједничким професионалним или економским интересима, као нпр. све угоститељске раднике у једном предузећу, све возаче и сл.). При томе појам дела предузећа не треба везивати ни за појам дела предузећа утврђен чланом 7. Закона о предузећима) јер би се тиме право на штрајк ограничило и другим савезним законом, а не само Законом о штрајку. Због тога одређење дела предузећа не треба условљавати ни строго везивати за његово дефинисање у општем акту предузећа (формално извршеном интерном организационом структуром предузећа). Међутим, сасвим је прихватљиво да се у таквим организационим деловима штрајк може организовати. С друге стране, наше законодавство не познаје могућност организовања штрајка од било које групе радника (која не представља никакав облик унутрашње организације). Потребно је да се ипак фактички ради о засебном организационом делу предузећа или барем радницима који су повезани економским или професионалним интересима.

(2) Питање која је већина запослених потребна да би се сматрало да је донета одлука о ступању у штрајк у смислу члана 3. став 1. ЗоШ-а, у случају када запослени доносе одлуку о штрајку треба пре свега утврдити колективним уговором на нивоу предузећа. При томе не би у начелу требало утврђивати да је о томе потребно да се изјасни већина свих запослених, већ би се то првенствено односило само на запослене у конкретном делу предузећа у којем желе да штрајкују.

Иначе, код делимичних, а посебно мањинских штрајкова (где у штрајку учествује мањи број радника или група радника), питање потребне већине се не поставља у случају када је организатор штрајка синдикат. Тада је довољно да је одлуку о ступању у штрајк донео орган синдиката одређен општим актом синдиката, без обзира на то о коликом броју запослених, који намеравају да ступе у штрајк, се ради (чл. 3. ст. 1.). При томе је, наравно, потребно да је таква синдикална организација легална, за шта је довољно да

2) Иначе, ЗоШ уређује материју штрајка у потпуности, што даље значи да је у нашем позитивном праву ова материја уређена само на савезном нивоу.

3) Објављен је у "Сл. листу СРЈ", бр. 29. од 26. јуна 1996. године.

4) У том смислу: Мирослав Миљковић, Коментар Закона о штрајку, "Пословно-економски биро", Београд 1996, стр. 86.