Radno i socijalno pravo

322 И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији

је уписана у регистар (овлатићених) синдикалних организација код надлежног органа управе (одговарајућег ресорног републичког или савезног министарства). Овај орган треба при таквом упису да цени и да ли она испунајва услове за упис.

Штрајк упозорења. Ова врста штрајка траје кратко и обично има за циљ да се скрене пажња послодавцу на значај појединих захтева запослених и да се опомене на постојање одређених проблема који су са његове стране обично запостављени.) У нашим условима он се користи и као средство којим се послодавцу прети да ће се ступити и у класичан ("редовни") штрајк у случају да не буду прихваћени захтеви који се истичу у штрајку упозорења. Њиме се обично указује на одређене појаве које могу да доведу до штрајка ако се на време не отклоне. Он представља опомену послодавцу са жељом да се предухитре даље нежељене последице.

По закону се штрајк упозорења од обичног (класичног) штрајка разликује само по времену трајања и року најаве. Тако, овај штрајк може трајати најдуже један сат (чл. 2. ст. 2. Зо -а) и најављује се најдоцније у року од 24 часа пре отпочињања (чл. 5. ст. 1). Поред тога, није потребно да се доноси посебна одлука о његовом престанку. У свему осталом што се односи на организовање и вођење штрајка примењују се одредбе које се односе и на "редовни" штрајк. Уколико постоји намера да се по окончању ове врсте штрајка ступи у "редован" штрајк, и за њега је потребно засебно доносити и доставити послодавцу одлуку о ступању у штрајк и применити све законске одредбе које се односе на организовање и вођење штрајка.

Одлука о ступању у штрајк (организовање штрајка)

Потребна већина запослених. Закон (када се ради о случају да запослени доносе одлуку о ступању у штрајко не садржи ближе одредбе о самом начину доношења одлуке о ступању у штрајк, односно о томе ко (сви запослени или само присутни на скупу) учествује у доношењу ове одлуке, нити одређује која је већина запослених потребна (обична или квалификована). Та питања треба унапред уредити колективним уговором на нивоу предузећа, или на самом скупу запослених пре доношења одлуке о ступању у штрајк. Уколико нема унапред утврђених правила о начину 5) Више о појму штрајка упозорења: Бранко А. Лубарда, Лексикон индустријских односа, "Радничка штампа", Београд, 1997, стр. 195. и М. Миљковић, оп.цит, стр. 20.

6) ЗоШ, иначе, даје једнаку могућност за доношење одлуке о ступању у штрајк и синдикату и запосленима. У упоредном праву, је међутим, много чешћи случај да се ово право даје само

синдикату(има), а не и запосленима. Штрајкови организовани само од стране запослених се сматрају чак нелегалним, и носе назив "дивљи штрајкови".