Radno i socijalno pravo

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 323

доношења одлуке, могу се применити правила која већ постоје у предузећу о одржавању скупова (зборова) запослених и уопште о начину доношења одлука на њима (нпр. пословник о раду збора и сл.). Иначе, у број запослених се урачунавају сви запослени који су у време организовања штрајка (доношење одлуке о ступању у штрајк) у радном односу по било ком основу.

Захтеви запослених. Најважнији део одлуке о ступању у штрајк свакако представљају истакнути захтеви запослених. Пожељно је да буду ближе објашњени у образложењу ове одлуке. Они не смеју имати политичку природу, већ морају бити усмерени на остваривање и заштиту "професионалних и економских интереса по основу рада". У нашим условима је у неким случајевима тешко одредити да ли захтеви имају економску природу или и политичку позадину. Тако, захтев за сменом директора (нарочито у друштвеном предузећу) може бити политичке или економске природе, што најчешће зависи од разлога који се у образложењу овог захтева истичу. Могући су и мешовити случајеви и тада нема места примени Закона о штрајку, који одредбом члана 1. став 1. истиче изразито економску природу штрајка.

Захтеве у штрајку утврђују запослени То произлази из саме законске формулације да се одлуком о ступању у штрајк утврђују "захтеви запослених". Следи да нико у њихово име то не би могао учинити: ни одговарајући орган синдиката (у случајевима када се синдикат појављује као организатор штрајка), ни штрајкачки одбор (чија је основна функција да доследно заступа интересе и вољу запослених). Међутим, пошто је по самој својој природи основно овлашћење и функција синдиката да штити и заступа интересе запослених, чини се могућим да се у погледу синдиката организатора штрајка заузме и мало другачији, флексибилнији став. Наравно, у случају недоумица, потребно је утврдити праву вољу запослених.

Једном постављени захтеви се потом (од стране запослених) у току трајања штрајка могу мењати. О томе је потребно сасвим јасно и прецизно известити послодавца. То је могуће како у току вођења преговора (који по себи представљају један сталан процес), а такође и једностраним актом. У том случају се у писаној форми морају сасвим јасно изнети нови захтеви (било да су смањени у односу на претходне, било да су проширени) и потпуно јасно одредити однос тих нових захтева према већ претходно постављеним захтевима у одлуци о ступању у штрајк.

7) М. Миљковић, оп.цит., стр. 97.