Radno i socijalno pravo

И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији 329

право запосленог на зараду за време штрајка у начелу не утиче чињеница да ли се одвијао штрјак, већ да ли је радио у време штрајка и у ком обиму је радио.

Мерила за примену критеријума на основу којих ће се утврђивати висина зараде запосленима који су дужни да раде у време штрајка ради обезбеђивања минимума процеса рада је потребно утврдити колективним уговором на нивоу предузећа. Ова обавеза произлази из одредби члана 48. став 1. Закона о основним правима из радног односа и члана 63. став 1. Закона о радним односима. По том основу би се могла утврдити чак и повољнија зарада од уобичајене, јер се тада посао обавља под ванредним околностима и са појачаним напором. Поред тога, могуће је да ови запослени остварују и зараду у нижем износу, што зависи од начина организације послова на обезбеђивању минимума процеса рада. Наравно, ово се не може односити на запослене који су одлучили да не штрајкују, јер би то било противно одредби члана 15. став 2. ЗоШ-а.

Годишњи одмор. Према нашим прописима о штрајку, запослени за време штрајка има право на годишњи одмор. То произлази из одредбе става 2. члана 14. ЗоШ-а, према којој запослени који учествује у штрајку остварује основна права из радног односа. Будући да право на годишњи одмор несумњиво спада у основна права из радног односа, следи да учеснику штрајка припада и право на годишњи одмор. Даље, запосленом припада право и на накнаду зараде по овом основу. Међутим, остваривање овог права у пракси скоро да је фактички онемогућено. Пошто и годишњи одмор, као и штрајк, представља прекид рада, следи да се не могу оба права користити истовремено. Коришћењем једног од њих фактички наступа прекид коришћења другог од ових права. Међутим, могуће је да се унапред утврђен распоред коришћења годишњих одмора промени услед штрајка који је у међувремену покренут, јер се период коришћења годишњих одмора утврђује и зависно од потреба процеса рада. С друге стране, послодавац не би могао да запослене који штрајкују упућује на годишњи одмор у време трајања штрајка, у случајевима када би то представљало одређен вид притиска на штрајкаче, и у крајњој линији, и њихово онемогућавање у остваривању права на штрајк.

Посебно је питање да ли запослени који штрајкују могу искористити већ раније утврђен годишњи одмор и на тај начин практично фактички привремено прекинути штрајк (за време коришћења годишњег одмора). Према нашем позитивном законодавству, могу. И по повратку са годишњег одмора, наставити са штрајком.