Radno i socijalno pravo

330 _ И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији

У упоредном праву је редовна појава да се запосленима - учесницима штрајка не признаје право на годишњи одмор. Чак им се период у којем су штрајковали узима као основ за смањење укупног трајања годишњег одмора при утврђивању његове дужине.

Поједине обавезе запослених - учесника штрајка

Вођење штрајка на социјално адекватан начин (обавеза заштите имовине и лица). Штрајк се мора водити без употребе силе и принуде, средствима и мерама којима се не оштећује имовина и средства предузећа. Вођење штрајка на социјално адекватан начин значи да мере и средства употребљена у штрајку треба да буду у сразмери и адекватна циљу који се штрајком жели постићи. Сходно одредби става |. члана 7. ЗоШш-а, штрајкачки одбор и запослени који учествују У штрајку су дужни да организују и воде штрајк на начин којим се у најмање могућој мери угрожава безбедност имовине и лица и здравље људи и онемогућава наношење непосредне материјалне штете. При томе треба водити рачуна и о заштити не само запослених и учесника штрајка, и свих других лица која се налазе у предузећу где се одвија штрајк. Понашање учесника штрајка на социјално адекватан начин подразумева и старање о томе да се штрајк води и средства борбе која се у њему употребљавају са што је могуће мање штетних последица. Организатор и учесници штрајка су дужни да предузму све законом предвиђене мере и средства како не би дошло до наведених нежељених последица. Зато се у поменутој одредби потенцира обавеза штрајкачког одбора и запослених - учесника штрајка да су дужни да штрајк организују и воде на начин којим се омогућава наставак рада по окончању штрајка.

Непоштовање наведене одредбе повлачи дисциплинску одговорност њених прекршилаца по самом закону. Одредбом члана 18. став 2. Зош-а је уређено да члан штрајкачког одбора или учесник у штрајку који организује и води штрајк супротно поменутој одредби чини повреду радне дужности за коју му се може изрећи мера престанка радног односа. Поред тога, предвиђена је и кривична одговорност у случају наступања наведених последица.

Неспречавање послодавца у коришћењу и располагању средствима. При организовању и вођењу штрајка организатор и учесници штрајка не смеју употребљавати мере и средства принуде ни према коме, па ни према

Об = о 16) Видети unan 860 Закона о изменама и допунама Кривичног закона Републике Србије, објављеног у "Сл. гласнику РС", бр. 47/94. (кривично дело злоупотребе права на штрајк).