Radno i socijalno pravo

332 И. Томовић: О неким правним питањима поводом штрајкова у СР Југославији

За непоштовање наведене законске одредбе сам закон је предвидео дисциплинску одговорност за члана штрајкачког одбора или учесника штрајка. Таквим понашањем се чини тежа повреда радне дужности за коју се може изрећи мера престанка радног односа (чл. 8. став 2. ЗоШ-а). Поред тога, закон је непоштовање наведене одредбе санкционисао и прекршајем (чл. 20. став 1. тачка 1. ЗоШ-а).

Уколико се ипак догоди да запослени који жели да ради за време штрајка (и који је то на изричит начин испољио) буде онемогућен у остваривању тог свог права (било услед незаконитог понашања штрајкачког одбора или запослених - учесника штрајка, било због немогућности организације процеса рада, јер сама природа посла подразумева извршавање посла од већег броја извршилаца или му је из других разлога објективно немогуће обезбедити ово право), он ужива сва права из радног односа и по основу рада за све време трајања штрајка, као да је радио. Штрајк је, дакле, без утицаја на остваривање његових права по основу рада. Међутим, послодавац не сме да предвиди повољнију зараду или друге повољније услове рада за запослене који не учествују у штрајку (чл. 15. ст. 2. ЗоШ-а). На тај начин би се утицало на вољу запосленог и његову слободу при доношењу одлуке о ступању у штрајк и то би доводило до ограничавања остваривања права на штрајк.

Претња затварањем уласка у предузеће или онемогућавање руководиоцима да приступе на своја радна места би се такође могла подвести под кршење одредбе члана 8. став 3. ЗоШ-а. Зато свако затварање улаза предузећа представља и онемогућавање запослених који желе да раде у остваривању права на рад. Руководиоци појединих погона такође представљају запослене, тако да се и њима (уколико желе да раде), мора омогућити слободан приступ њиховим радним местима.

Поједине обавезе послодавца

Забрана спречавања запослених да учествују у штрајку. Као корелат обавези запослених (организатора и учесника штрајка) да не употребљавају средства и мере принуде при организовању и вођењу штрајка, и послодавац има обавезу да се уздржи од спречавања запослених да учествују у штрајку и да употребљава мере принуде ради окончања штрајка (чл. 15. став 2. Зоша). Ове радње послодавца су у тесној вези и понекад је у конкретном случају тешко начинити разграничење која се од поменутих одредби повређује конкретном радњом послодавца. Могући су и мешовити случајеви, када се